النمل

“Наиме, тамо затекох”, пупавац рече, “неку жену која влада становницима Сабе; Бог јој је дао све што је потребно владару, а има и прекрасан, величанствен престо на којем седи и издаје наређења.”

И рече: “Затекох ту жену, као и њене поданике, како се Сунцу, уместо Богу Свевишњем, клањају – ђаво их је завео и лепим им њихове поступке приказао; навео их је да чине грехе и да верују у лажна божанства, па их је то одвратило од Правог пута, па никако не могу да изађу из тмина.”

“Ђаво им је лепим приказао веровање у многобоштво и чињење порока да не би ничице пред Милостивим Богом падали, а Он изводи оно што је скривено на небесима и на Земљи, као нпр. кишу и биље, и Он зна све што Његове слуге чине, крили они то или на јаву износили”, рекао је пупавац.

И напослетку је рекао: “Нема истинског божанства осим Бога! Бог је Господар Арша величанственог.”

На то веровесник Соломон, мир нек је над њим, рече пупавцу: “Мало ћемо причекати да утврдимо је ли истинита вест коју си нам донео или си нас ипак само лагао.”

Соломон потом написа писмо, даде га пупавцу и рече: “Однеси ово моје писмо краљици Сабе, и њеном народу па им га предај и затим се измакни, али не превише, да би чуо шта ће закључити и какву ће одлуку да донесу.”

Добивши то писмо, краљица Белкиса окупила је великодостојнике свог народа и обратила им се: “Великодостојници, добила сам једно часно и поштовања вредно писмо.”

“Писмо је од краља Соломона и почиње: У име Бога, Милостивог, Самилосног!"

А затим је додала: “Соломон поручује: ‘Не узносите се изнад мене, већ дођите преда ме, понизно признајући да је Аллах једини Бог! Сустегните се од многобоштва и не обожавајте Сунце!’”

Потом се краљица Белкиса обратила својој свити: “О достојанственици, посаветујте ме шта требам да урадим у погледу писма које сам добила од Соломона – ништа мимо вас нећу одлучити, све док ми своје мишљење не изнесете.

“Знано ти је да смо ми врло моћни, и силни, и бројни, и храбри, и стрпљиви ратници”, достојанственици одговорише краљици Белкиси, “а одлука је твоја, па види шта је у овом случају најкорисније за нас и тако одлучи, а ми ћемо твоју одлуку беспоговорно провести.”

Краљица рече: “Кад краљеви освоје неки град, угледнике његове понизе и направе пометњу убијајући, поробљавајући, рушећи – тако моћнији поступају на сваком месту и у сваком времену. Ето тако поступају како би код становника места које освоје изазвали страх и страхопоштовање.”

“Ја ћу оном ко ми је послао ово писмо и његовим сународницима вредан дар да пошаљем”, закључила је краљица Белкиса. “И сачекаћу да се изасланици врате од Соломона и обавесте ме о његовој реакцији.”