اللغة
كُتِبَ عَلَيۡكُمُ ٱلۡقِتَالُ وَهُوَ كُرۡهٞ لَّكُمۡۖ وَعَسَىٰٓ أَن تَكۡرَهُواْ شَيۡٔٗا وَهُوَ خَيۡرٞ لَّكُمۡۖ وَعَسَىٰٓ أَن تُحِبُّواْ شَيۡٔٗا وَهُوَ شَرّٞ لَّكُمۡۚ وَٱللَّهُ يَعۡلَمُ وَأَنتُمۡ لَا تَعۡلَمُونَ 216
О верници, обавезна вам је борба на Аллаховом путу, иако је она мрска људској природи због тога што у себи садржи трошење иметка и живота. Али можда вам је нешто мрско - а оно је, у стварности, добро и корисно за вас, попут борбе на Аллаховом путу. Борба, поред велике награде, доноси и победу над непријатељима и уздизање Аллахове вере. Можда нешто волите - а оно је лоше по вас, попут остављање борбе на Аллаховом путу. То за собом повлачи понижење и овладавање непријатеља вама. Аллах савршено зна шта је најбоље и шта је најгоре, док ви то не знате, па се зато одазовите Његовој наредби, јер у томе је велико добро за вас.
يَسَۡٔلُونَكَ عَنِ ٱلشَّهۡرِ ٱلۡحَرَامِ قِتَالٖ فِيهِۖ قُلۡ قِتَالٞ فِيهِ كَبِيرٞۚ وَصَدٌّ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِ وَكُفۡرُۢ بِهِۦ وَٱلۡمَسۡجِدِ ٱلۡحَرَامِ وَإِخۡرَاجُ أَهۡلِهِۦ مِنۡهُ أَكۡبَرُ عِندَ ٱللَّهِۚ وَٱلۡفِتۡنَةُ أَكۡبَرُ مِنَ ٱلۡقَتۡلِۗ وَلَا يَزَالُونَ يُقَٰتِلُونَكُمۡ حَتَّىٰ يَرُدُّوكُمۡ عَن دِينِكُمۡ إِنِ ٱسۡتَطَٰعُواْۚ وَمَن يَرۡتَدِدۡ مِنكُمۡ عَن دِينِهِۦ فَيَمُتۡ وَهُوَ كَافِرٞ فَأُوْلَٰٓئِكَ حَبِطَتۡ أَعۡمَٰلُهُمۡ فِي ٱلدُّنۡيَا وَٱلۡأٓخِرَةِۖ وَأُوْلَٰٓئِكَ أَصۡحَٰبُ ٱلنَّارِۖ هُمۡ فِيهَا خَٰلِدُونَ 217
О веровесниче, људи те питају о пропису борбе у светим месецима: а ти им одговори: "Борба у овим месецима је веома ружна ствар код Аллаха, као што је и оно што су урадили многобошци веома ружна ствар, па одвраћање људи од Аллаховог пута, забрањивање верницима да уђу у Свети храм, избацивање људи из њега, премда заслужено бораве у њему, и многобоштво које чине - све то представља већи грех код Аллаха од борбе у светим месецима. И многобошци ће наставити да се боре против вас, неправедно, о верници, све док вас не одврате од ваше истините вере и врате у њихову неисправну веру, ако икако буду могли. А ко од вас напусти своју веру и умре као неверник, сва добра дела ће му пропасти и скончаће вечно у Паклу.
إِنَّ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَٱلَّذِينَ هَاجَرُواْ وَجَٰهَدُواْ فِي سَبِيلِ ٱللَّهِ أُوْلَٰٓئِكَ يَرۡجُونَ رَحۡمَتَ ٱللَّهِۚ وَٱللَّهُ غَفُورٞ رَّحِيمٞ 218
Заиста они који верују у Аллаха и Његовог Посланика, и остављају своје домове исељавајући се ка Аллаху и Посланику, и боре се да Аллахова реч буде горња - такви се надају Аллаховој милости и Аллаховом опросту, а Аллах пуно прашта грехе Својих робова и пуно је милостив према њима.
۞يَسَۡٔلُونَكَ عَنِ ٱلۡخَمۡرِ وَٱلۡمَيۡسِرِۖ قُلۡ فِيهِمَآ إِثۡمٞ كَبِيرٞ وَمَنَٰفِعُ لِلنَّاسِ وَإِثۡمُهُمَآ أَكۡبَرُ مِن نَّفۡعِهِمَاۗ وَيَسَۡٔلُونَكَ مَاذَا يُنفِقُونَۖ قُلِ ٱلۡعَفۡوَۗ كَذَٰلِكَ يُبَيِّنُ ٱللَّهُ لَكُمُ ٱلۡأٓيَٰتِ لَعَلَّكُمۡ تَتَفَكَّرُونَ 219
Питају те твоји другови - о веровесниче - о вину и коцки? Одговори им: "У њима има много верских и овосветских штета, попут губљења разума и иметка, и стварања непријатељства и мржње, као што у томе има и неких малих користи попут материјалне зараде, али су штета и грех далеко већи од користи. Оно чија је штета већа од користи је нешто чега се разуман човек клони." Ово је Аллахово објашњење које у себи садржи увод у забрану вина. Питају те твоји другови - о веровесниче - о количини иметка којег требају да уделе као добровољну милостињу? Одговори им: "Уделите од оног иметка који је преко ваших потреба." Ово је било прописано у почетку, а затим је Аллах прописао обавезну милостињу (зекат) на одређене врсте иметка након што достигну одређену количину. Овако јасно вам Аллах објашњава Његове прописе како бисте размислили.
Незнање о томе чему воде неке ствари и шта из њих проистиче чини да човек мрзи оно што му користи и да воли оно што му штети, али човек треба од Аллаха да тражи упуту и разборитост.
Ислам је дошао са поштовањем светости и забраном њиховог скрнављења, а од највећих видова скрнављења светости јесте одвраћање од Аллаховог пута.
Неверници ће увек ратовати против ислама и муслимана све док они не напусте ислам, али Бог чини да сплетке неверника буду слабе.
Веровање у Аллаха, исељење ка Њему и борба на Његовом путу спадају у највећа средства постизања Његове милости и Његовог опроста.
Шеријат (исламски верозакон) је забранио све оно чија је штета већа од користи, макар имало неких користи, за добро самих верника.