اللغة
يُبَشِّرُهُمۡ رَبُّهُم بِرَحۡمَةٖ مِّنۡهُ وَرِضۡوَٰنٖ وَجَنَّٰتٖ لَّهُمۡ فِيهَا نَعِيمٞ مُّقِيمٌ 21
Свевишњи Бог шаље им радосне вести да ће им, из Своје неизмерне милости, опростити грехе, бити задовољан њима и никад се на њих неће расрдити – то је најузвишенија благодат и велика почаст – а потом ће да их уведе у предивне, заносне, вечне Рајске баште, у којима ће да буду пресрећни.
خَٰلِدِينَ فِيهَآ أَبَدًاۚ إِنَّ ٱللَّهَ عِندَهُۥٓ أَجۡرٌ عَظِيمٞ 22
Они ће у Рају бити вечно, без престанка, и нигде неће из њега бити измештени. Бог је за покорне и послушне вернике припремио велико добро и величанствену награду.
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ لَا تَتَّخِذُوٓاْ ءَابَآءَكُمۡ وَإِخۡوَٰنَكُمۡ أَوۡلِيَآءَ إِنِ ٱسۡتَحَبُّواْ ٱلۡكُفۡرَ عَلَى ٱلۡإِيمَٰنِۚ وَمَن يَتَوَلَّهُم مِّنكُمۡ فَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلظَّٰلِمُونَ 23
О ви који верујете у Бога и следите оно што је Његов Посланик донео, не узимајте своје очеве, браћу по крви и осталу родбину као блиске пријатеље којима ћете откривати тајне верника и саветовати се с њима – ако су они више заволели неверство од вере у Једног Бога. Ко их узме за заштитнике и пријатеље, док они истрајавају у неверству, и покаже им љубав, тај је непослушан Богу и учинио је неправду себи, доводећи себе у пропаст због своје грешности.
قُلۡ إِن كَانَ ءَابَآؤُكُمۡ وَأَبۡنَآؤُكُمۡ وَإِخۡوَٰنُكُمۡ وَأَزۡوَٰجُكُمۡ وَعَشِيرَتُكُمۡ وَأَمۡوَٰلٌ ٱقۡتَرَفۡتُمُوهَا وَتِجَٰرَةٞ تَخۡشَوۡنَ كَسَادَهَا وَمَسَٰكِنُ تَرۡضَوۡنَهَآ أَحَبَّ إِلَيۡكُم مِّنَ ٱللَّهِ وَرَسُولِهِۦ وَجِهَادٖ فِي سَبِيلِهِۦ فَتَرَبَّصُواْ حَتَّىٰ يَأۡتِيَ ٱللَّهُ بِأَمۡرِهِۦۗ وَٱللَّهُ لَا يَهۡدِي ٱلۡقَوۡمَ ٱلۡفَٰسِقِينَ 24
Реци, о Веровесниче, онима који више воле овај свет: “Ако су вам очеви, и синови, и браћа, и жене, и породице, и стечени имеци, и трговачка роба за коју стрепите да неће да се прода, и куће ваше у којима уживате – дражи од покорности Богу, исељења и борбе на Божјем путу ради уздизања речи истине, онда причекајте казну Силног Бога! А казна ће вас стићи јер сте изабрали оно што нисте требали изабрати и зато што сте дали предност ниском, земаљском и безвредном над оним што је лепо, вечно и драгоцено.”
لَقَدۡ نَصَرَكُمُ ٱللَّهُ فِي مَوَاطِنَ كَثِيرَةٖ وَيَوۡمَ حُنَيۡنٍ إِذۡ أَعۡجَبَتۡكُمۡ كَثۡرَتُكُمۡ فَلَمۡ تُغۡنِ عَنكُمۡ شَيۡٔٗا وَضَاقَتۡ عَلَيۡكُمُ ٱلۡأَرۡضُ بِمَا رَحُبَتۡ ثُمَّ وَلَّيۡتُم مُّدۡبِرِينَ 25
Узвишени Бог био је уз вас, верници, па вам је помогао против многобожаца у многим биткама и походима, иако сте били слаби и малобројни, кад сте се на Њега ослонили и разлоге подузели, и када нисте били обманути својом бројношћу, јер бројност није узрок ваше победе. Што се тиче битке на Хунејну, где сте били понесени својом бројношћу и рекли сте: "Данас нећемо бити побеђени због малобројности.", није вам мноштво користило, па вас је непријатељ савладао и земља вам је постала тесна, ма колико пространа била, а онда сте се у бег дали, поражени.
ثُمَّ أَنزَلَ ٱللَّهُ سَكِينَتَهُۥ عَلَىٰ رَسُولِهِۦ وَعَلَى ٱلۡمُؤۡمِنِينَ وَأَنزَلَ جُنُودٗا لَّمۡ تَرَوۡهَا وَعَذَّبَ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْۚ وَذَٰلِكَ جَزَآءُ ٱلۡكَٰفِرِينَ 26
Након тога је Племенити Бог спустио спокој на Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, и на вернике, срца су им се сасвим смирила, па су се вратили на поприште и одлучно су се супротставили непријатељу. А послао је и анђеле да се боре на њиховој страни. Тад су муслимани победили, убијајући и заробљавајући невернике. Ето то је многобошцима била казна зато што су се борили против Бога и Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, и што су чинили срамна дела.
Бог је одликовао борце за Ислам и уздигао их на високе разине, изнад свих других људи. Они ће бити победници и они ће успети. Управо њима Господар шаље радосне вести да ће ући у Рај, у којем ће уживати.
Ови одломци недвосмислено указују на то да је обавеза волети Бога и Његовог Посланика, и тој љубави давати предност над сваким и свачим.
У овим је одломцима истакнута Битка на Хунејну због тога што она садржи поруку да ће муслимани победити уколико буду извршавали верске наредбе, односно да ће бити поражени ако овоземљским интересима буду давали предност над извршавањем верских наредби.
Свезнајући Бог обаспе неке вернике великом благодати тиме што им улије смирај у срце. Смирај који је Бог улио Посланику Ислама у срце значи да је он, Посланик, био сигуран у муслимане који су били с њиме и сигуран у победу. А смирај који је Господар улио у срце правоверних значи да су они, након неразумног понашања и страха, били постојани и храбри у борби.