الفرقان

Неверници који не верују и не надају се да ће стати пред Бога Узвишеног, на Дану судњем и не боје се Његове казне, говоре: “Зашто нам Бог не пошаље анђеле који би посведочили да Мухаммед истину говори или зашто својим очима не видимо Господара па да нас Он о томе обавести?” Ови неверници су у својим душама охоли и то их је од веровања одвратило, а тим својим говором су у злу и неверству прекорачили све границе.

Они који не верују сигурно ће видети анђеле кад буду умирали, загробном животу, кад буду проживљени на Дан коначног полагања рачуна, затим кад буду вођени према месту на којем ће полагати рачун и онда кад буду бацани у Ватру. Међутим, када угледају анђеле, они им неће доносити радосне вести, за разлику од верника, него ће им рећи: “Радосна вест и милост од Бога сасвим вам је ускраћена!”

Онда ће Свезнајући Бог приступити добрим делима неверника, због којих неко може помислити да су они били богобојазни и добри људи, па ће их поништити и учинити бескорисним попут трунчица које се виде на сунчевим зрацима док лебде у ваздуху. Господар ће поништити њихова добра дела зато што су били неверници.

Верници који ће бити становници Раја имаће бољу позицију, и лепше боравиште од оног којег су неверници имали на Земљи, то је зато што су веровали и чинили добра дела.

Посланиче, спомени Дан судњи кад ће се небо белом маглином расцепити и анђеле ће Бог Узвишени, масовно спустити, да окруже људе на месту где ће полагати рачун.

На Судњем дану ће истинска власт припадати искључиво Милостивом Богу. Тежак ће Дан проживљења неверницима бити, за разлику од верника: њима ће тај Дан лак бити.

Спомени, Посланиче, Дан страшног полагања рачуна, кад ће онај који је сам себи нанео неправду властите руке гристи, жестоко се кајући што није следио Божјег Посланика, нека је мир над њим и милост Божја. Говориће: “Камо среће да сам следио Божјег Посланика, за његовим се примером поводио и веровао у објаву коју је од свог Господара добио, а која би ме на пут спаса извела!”

Додаће, кајући се и проклињући сам себе: “Тешко мени! Камо среће да тог и тог неверника нисам узео за присног пријатеља!”

Затим ће казати: “Онај мој пријатељ неверник ме је одвратио од Кур’ана након што ми је стигао посредством Божјег посланика Мухаммеда.” А ђаво човека у тешкој ситуацији увек изневери и тек кад пропадне га остави.

Божји Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, је рекао жалећи се на своје сународнике невернике: “Господару мој, народ мој, којем си ме послао, оставио је овај Кур'ан и леђа му је окренуо.”

Као што је Бог, Зналац свих тајни, дао Веровеснику, нека је мир над њим и Божја милост, зликовце из његовог народа за непријатеље, тако је пре њега сваком веровеснику дао зликовце из њихових народа за непријатеље. А довољно је то што Бог упућује на Прави пут и што Он помаже против непријатеља.

Они који не верују у Бога говоре: “Требало је да Мухаммеду Кур’ан буде објављен одједном и у целости, а не мало-помало!” Објављујући часни Кур’ан постепено, део по део, Бог Узвишени, учвршћује Посланиково срце, да га може боље разумети и лакше запамтити.