اللغة
وَإِنۡ أَرَدتُّمُ ٱسۡتِبۡدَالَ زَوۡجٖ مَّكَانَ زَوۡجٖ وَءَاتَيۡتُمۡ إِحۡدَىٰهُنَّ قِنطَارٗا فَلَا تَأۡخُذُواْ مِنۡهُ شَيًۡٔاۚ أَتَأۡخُذُونَهُۥ بُهۡتَٰنٗا وَإِثۡمٗا مُّبِينٗا 20
О мужеви, ако желите да разведете једну жену и ожените се другом, немате греха у томе. Ако сте женама које желите развести дали венчани дар, макар био велики, није вам дозвољено да им било шта од тога узмете, јер то је велики и јасни грех.
وَكَيۡفَ تَأۡخُذُونَهُۥ وَقَدۡ أَفۡضَىٰ بَعۡضُكُمۡ إِلَىٰ بَعۡضٖ وَأَخَذۡنَ مِنكُم مِّيثَٰقًا غَلِيظٗا 21
Од узрока трајности брачног живота јесте да човек буде уравнотежен, и да не гледа само у оно што му је мрско. Како да узмете венчани дар којег сте им дали након везе и љубави коју сте имали, и након што сте се једно другим наслађивали, и једно о другом скривене ствари сазнали. Жеља за венчаним даром којег сте им дали након свега овога је ружна ствар. Оне су од вас узеле чврсту обавезу, а то је да су вам Аллаховом речју дозволиле оно што је Он прописао.
وَلَا تَنكِحُواْ مَا نَكَحَ ءَابَآؤُكُم مِّنَ ٱلنِّسَآءِ إِلَّا مَا قَدۡ سَلَفَۚ إِنَّهُۥ كَانَ فَٰحِشَةٗ وَمَقۡتٗا وَسَآءَ سَبِيلًا 22
Не жените оне жене које су женили очеви ваши, јер то је забрањено, а за оно што је било пре Ислама нећете бити кажњени. Да син ожени очеву жену је велики и веома ружан грех, који узрокује Аллахову срџбу и представља веома ружан пут.
حُرِّمَتۡ عَلَيۡكُمۡ أُمَّهَٰتُكُمۡ وَبَنَاتُكُمۡ وَأَخَوَٰتُكُمۡ وَعَمَّٰتُكُمۡ وَخَٰلَٰتُكُمۡ وَبَنَاتُ ٱلۡأَخِ وَبَنَاتُ ٱلۡأُخۡتِ وَأُمَّهَٰتُكُمُ ٱلَّٰتِيٓ أَرۡضَعۡنَكُمۡ وَأَخَوَٰتُكُم مِّنَ ٱلرَّضَٰعَةِ وَأُمَّهَٰتُ نِسَآئِكُمۡ وَرَبَٰٓئِبُكُمُ ٱلَّٰتِي فِي حُجُورِكُم مِّن نِّسَآئِكُمُ ٱلَّٰتِي دَخَلۡتُم بِهِنَّ فَإِن لَّمۡ تَكُونُواْ دَخَلۡتُم بِهِنَّ فَلَا جُنَاحَ عَلَيۡكُمۡ وَحَلَٰٓئِلُ أَبۡنَآئِكُمُ ٱلَّذِينَ مِنۡ أَصۡلَٰبِكُمۡ وَأَن تَجۡمَعُواْ بَيۡنَ ٱلۡأُخۡتَيۡنِ إِلَّا مَا قَدۡ سَلَفَۗ إِنَّ ٱللَّهَ كَانَ غَفُورٗا رَّحِيمٗا 23
Аллах вам је забранио да жените мајке ваше и све женске претке са мајчине и очеве стране, и забранио вам је да жените ћерке ваше и све женске потомке, и забранио вам је да жените сестре ваше, било да су вам сестре по мајци и оцу, или по једном од њих, и забранио вам је да жените очеве сестре, као и сестре ваших дедова и са очеве и са мајчине стране и тако узлазном путањом, и забранио вам је да жените сестре мајки ваших, и сестре очевих и мајчиних мајки и тако узлазном путањом, и забранио вам је да жените ћерке браће и сестара ваших и ћерке тих ћерки и тако силазном путањом, и забранио вам је да жените ваше мајке по млеку, и сестре по млеку, и мајке супруга ваших, било да сте имали однос са тим супругама или нисте, и ћерке супруга ваших које су их добиле са претходним мужем уколико сте са тим супругама имали однос, док ако нисте имали однос са тим супругама па умру или их разведете, дозвољено је да ожените њихове ћерке које су добиле са другим мужем. И забранио вам је да жените супруге синова ваших, макар они немали однос са њима а затим их развели или оставили као удовице, у шта спадају и ваши синови по млеку. И забранио вам је да истовремено за супруге имате две сестре, било да су сестре по крви или по млеку, а оно што је било пре Ислама опроштено вам је. Аллах пуно прашта онима који се кају и милостив је према њима. У Посланиковој пракси је дошла и забрана да човек истовремено за супруге има жену и сестру њеног оца или сестру њене мајке.
Уколико човек има однос са својом супругом, венчани дар постаје њено апсолутно право и човеку није дозвољено да га потражује макар хтео да је разведе.
Узвишени Аллах је забранио брак са очевим супругама, јер је то разврат којег здрав разум мрзи и од којег здрава људска природа бежи.
Узвишени Бог је детаљно објаснио кога је забрањено а кога је дозвољено женити, било да је узрок забране због крвне, млечне или тазбинске везе, што представља поштовање тих веза и њихово чување од скрнављења.