اللغة
وَقَالَتِ ٱلۡيَهُودُ وَٱلنَّصَٰرَىٰ نَحۡنُ أَبۡنَٰٓؤُاْ ٱللَّهِ وَأَحِبَّٰٓؤُهُۥۚ قُلۡ فَلِمَ يُعَذِّبُكُم بِذُنُوبِكُمۖ بَلۡ أَنتُم بَشَرٞ مِّمَّنۡ خَلَقَۚ يَغۡفِرُ لِمَن يَشَآءُ وَيُعَذِّبُ مَن يَشَآءُۚ وَلِلَّهِ مُلۡكُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَاۖ وَإِلَيۡهِ ٱلۡمَصِيرُ 18
Јевреји и хришћани који тврде да су они Аллахова деца и Његови миљеници, ти им, о посланиче, реци: "Ако је тако, зашто вас кажњава за грехе које чините? Да сте Његови миљеници, као што мислите, не би вас казнио убијањем и претварањем у животиње на овом свету, нити би вас казнио Ватром на Судњем дану, јер Он не кажњава онога кога воли. Напротив, ви сте људи као и остали људи, ко чини добро и верник је Он ће га наградити Рајем, а ко чини зло и неверник је Он ће га казнити Ватром. Аллах опрашта коме Он хоће, из Своје милости, а кажњава онога кога Он хоће, из Своје праведности. Само Њему припада власт на небесима и на Земљи и између њих, и Њему се све враћа."
يَٰٓأَهۡلَ ٱلۡكِتَٰبِ قَدۡ جَآءَكُمۡ رَسُولُنَا يُبَيِّنُ لَكُمۡ عَلَىٰ فَتۡرَةٖ مِّنَ ٱلرُّسُلِ أَن تَقُولُواْ مَا جَآءَنَا مِنۢ بَشِيرٖ وَلَا نَذِيرٖۖ فَقَدۡ جَآءَكُم بَشِيرٞ وَنَذِيرٞۗ وَٱللَّهُ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ قَدِيرٞ 19
О Јевреји и Хришћани, дошао вам је Божји посланик Мухаммед након периода у којем није било посланика, и након што је потреба за послаником постала велика, како се не бисте оправдавали говорећи: "Није нам дошао посланик који нам доноси радосну вест о Аллаховој награди и који нас упозорава на Аллахову казну." Напротив, дошао вам је Мухаммед, нека је Божији мир и благослов на њега, да би вас обрадовао Божјом наградом и упозорио на Његову казну, а Аллах све може, у шта спада и слање посланика, и запечаћење посланства њиме.
وَإِذۡ قَالَ مُوسَىٰ لِقَوۡمِهِۦ يَٰقَوۡمِ ٱذۡكُرُواْ نِعۡمَةَ ٱللَّهِ عَلَيۡكُمۡ إِذۡ جَعَلَ فِيكُمۡ أَنۢبِيَآءَ وَجَعَلَكُم مُّلُوكٗا وَءَاتَىٰكُم مَّا لَمۡ يُؤۡتِ أَحَدٗا مِّنَ ٱلۡعَٰلَمِينَ 20
О Посланиче, спомени када је Мојсије рекао свом народу, потомцима Израиљевим: "Народе мој, сетите се Аллахове благодати и захваљујте Му славећи Га речима славе, када вам је послао веровеснике да вас позивају на прави пут, и неке међу вама учинио краљевима након што сте били поробљени, и дао вам многе благодати које у вашем времену ником није дао."
يَٰقَوۡمِ ٱدۡخُلُواْ ٱلۡأَرۡضَ ٱلۡمُقَدَّسَةَ ٱلَّتِي كَتَبَ ٱللَّهُ لَكُمۡ وَلَا تَرۡتَدُّواْ عَلَىٰٓ أَدۡبَارِكُمۡ فَتَنقَلِبُواْ خَٰسِرِينَ 21
Мојсије рече: "Народе мој, уђите у чисту земљу Јерусалима коју вам је Аллах обећао да ћете ући, и да ћете се у њој борити против неверника, и немојте бежати од њих па да пропаднете и на овом свету и на Будућем."
قَالُواْ يَٰمُوسَىٰٓ إِنَّ فِيهَا قَوۡمٗا جَبَّارِينَ وَإِنَّا لَن نَّدۡخُلَهَا حَتَّىٰ يَخۡرُجُواْ مِنۡهَا فَإِن يَخۡرُجُواْ مِنۡهَا فَإِنَّا دَٰخِلُونَ 22
Његов народ му рече: "О Мојсије, у светој земљи се налази народ који има велику моћ, и зато не можемо ући. Докле год су они тамо, нећемо ући, јер ми не можемо да се боримо против њих. Уколико изађу, ми ћемо ући."
قَالَ رَجُلَانِ مِنَ ٱلَّذِينَ يَخَافُونَ أَنۡعَمَ ٱللَّهُ عَلَيۡهِمَا ٱدۡخُلُواْ عَلَيۡهِمُ ٱلۡبَابَ فَإِذَا دَخَلۡتُمُوهُ فَإِنَّكُمۡ غَٰلِبُونَۚ وَعَلَى ٱللَّهِ فَتَوَكَّلُوٓاْ إِن كُنتُم مُّؤۡمِنِينَ 23
Два следбеника Мојсија која су веровала у Аллаха, и којима је Аллах дао благодат упуте, почеше подстицати свој народ да спроведу Мојсијеву наредбу: "Уђите код тих силника кроз капију града, и чим уђете кроз врата ви ћете победити, Аллаховом дозволом, и поуздајте се у Аллахов закон повезивања између победе и подузимања узрока - веровања у Аллаха и припремања материјалних средстава. И само се на Аллаха ослоните, ако сте истински верници, јер веровање у Њега изискује ослањање на Њега Узвишеног."
Узвишени Аллах је казнио невернике међу Израиљћанима тако што је неке претворио у животиње, а остале казнио на друге начине, што указује на ништавност њихове тврдње да су они Аллахови синови и миљеници.
Ослонац на Аллаха Узвишеног и поуздање у Њега узрок су спуштања Његове помоћи.
Ови одломци су дошли да упозоре на ружне особине Израиљћана.
Страх од Аллаха је узрок спуштања благодати, од којих је највећа благодат покорности Њему Узвишеном.