وَلَقَدۡ ذَرَأۡنَا لِجَهَنَّمَ كَثِيرٗا مِّنَ ٱلۡجِنِّ وَٱلۡإِنسِۖ لَهُمۡ قُلُوبٞ لَّا يَفۡقَهُونَ بِهَا وَلَهُمۡ أَعۡيُنٞ لَّا يُبۡصِرُونَ بِهَا وَلَهُمۡ ءَاذَانٞ لَّا يَسۡمَعُونَ بِهَآۚ أُوْلَٰٓئِكَ كَٱلۡأَنۡعَٰمِ بَلۡ هُمۡ أَضَلُّۚ أُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡغَٰفِلُونَ 179
Бог је за Пакао створио многе демоне и људе, у смислу, знао је да ће они да раде дела која воде у Пакао. Њихова срца не докучују оно што им истински користи и штети, њихове очи не виде Божје знакове у њима самима и око њих како би узели поуку, њихове уши не чују Божје речи и доказе па да размисле о њиховом садржају. Они који имају таква својства су попут стоке у недостатку разума, чак су у већој заблуди од стоке. То су они који су немарни према Богу и Судњем дану.
وَلِلَّهِ ٱلۡأَسۡمَآءُ ٱلۡحُسۡنَىٰ فَٱدۡعُوهُ بِهَاۖ وَذَرُواْ ٱلَّذِينَ يُلۡحِدُونَ فِيٓ أَسۡمَٰٓئِهِۦۚ سَيُجۡزَوۡنَ مَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ 180
Узвишени Бог има најлепша имена која указују на Његово величанство и савршенство, па Му се њима приближавајте, њима тражите оно што желите и њима Га хвалите, а оставите оне који скрећу од истине кад су Његова имена у питању па друге њима називају, или их негирају Богу, или искривљују њихово значење, или друге пореде са Њим. Ми ћемо такве болно да казнимо због онога што су радили.
وَمِمَّنۡ خَلَقۡنَآ أُمَّةٞ يَهۡدُونَ بِٱلۡحَقِّ وَبِهِۦ يَعۡدِلُونَ 181
Међу онима које смо створили има скупина људи који су на истини и који друге позивају истини па им се одазивају, и који суде праведно.
وَٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بَِٔايَٰتِنَا سَنَسۡتَدۡرِجُهُم مِّنۡ حَيۡثُ لَا يَعۡلَمُونَ 182
А онима који у лаж угоне Наше речи и доказе и поричу их отворићемо врата опскрбе, али не из почасти према њима већ ради искушења и постепеног одвођења у пропаст, како би устрајали на својој заблуди, након чега ће их задесити Наша изненадна казна.
وَأُمۡلِي لَهُمۡۚ إِنَّ كَيۡدِي مَتِينٌ 183
Одлажем им казну да би помислили да неће бити кажњени, па да устрају на порицању и неверству због чега ће им казна бити умногостручена. Доиста је Моја замка чврста, дајем им оно за шта мисле да је доброчинство, а желим да их понизим због њиховог неверства и порицања истине.
أَوَلَمۡ يَتَفَكَّرُواْۗ مَا بِصَاحِبِهِم مِّن جِنَّةٍۚ إِنۡ هُوَ إِلَّا نَذِيرٞ مُّبِينٌ 184
Зашто ови порицатељи Божјих речи и доказа и Његовог Посланика не размисле па да им постане јасно да Мухаммед, нека је Божји мир и благослов над њим, није луд, већ да је Божји посланик којег је Он послао да људе јасно упозори на Божју казну?
أَوَلَمۡ يَنظُرُواْ فِي مَلَكُوتِ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا خَلَقَ ٱللَّهُ مِن شَيۡءٖ وَأَنۡ عَسَىٰٓ أَن يَكُونَ قَدِ ٱقۡتَرَبَ أَجَلُهُمۡۖ فَبِأَيِّ حَدِيثِۢ بَعۡدَهُۥ يُؤۡمِنُونَ 185
Зашто не изваде поуку из Божјег поседовања небеса и Земље, и из Божјег стварања биљака, животиња и свега осталог, и из својих животних векова који су се можда приближили свом крају, па да се покају пре него што буде прекасно? Ако не поверују у Кур'ан и обећање и претњу које садржи, па у коју ће другу књигу да поверују?
مَن يُضۡلِلِ ٱللَّهُ فَلَا هَادِيَ لَهُۥۚ وَيَذَرُهُمۡ فِي طُغۡيَٰنِهِمۡ يَعۡمَهُونَ 186
Кога Бог остави на цедилу неупутивши га ка истини, таквог нико не може да упути. Бог њих оставља збуњене у својој заблуди и свом неверству, и они не налазе прави пут.
يَسَۡٔلُونَكَ عَنِ ٱلسَّاعَةِ أَيَّانَ مُرۡسَىٰهَاۖ قُلۡ إِنَّمَا عِلۡمُهَا عِندَ رَبِّيۖ لَا يُجَلِّيهَا لِوَقۡتِهَآ إِلَّا هُوَۚ ثَقُلَتۡ فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۚ لَا تَأۡتِيكُمۡ إِلَّا بَغۡتَةٗۗ يَسَۡٔلُونَكَ كَأَنَّكَ حَفِيٌّ عَنۡهَاۖ قُلۡ إِنَّمَا عِلۡمُهَا عِندَ ٱللَّهِ وَلَٰكِنَّ أَكۡثَرَ ٱلنَّاسِ لَا يَعۡلَمُونَ 187
Ови порицатељи те питају упорно, из ината, о Судњем дану, када ће наступити, а ти им реци: "Знање о томе није ни код мене ни код других створења, већ о томе зна само Бог, и само Он ће у одређено време то открити. Наступање Судњег дана је скривено свима на небесима и на Земљи, и доћи ће изненада." Они те питају о Судњем дану као да ти тежиш да сазнаш када ће наступити, а не знају да ти о томе не питаш, због потпуности твоје спознаје Бога Узвишеног. Реци им: "Знање о наступању Судњег дана је само код Бога, али већина људи то не зна."
Бог је људима дао средства спознаје и сазнавања - срца, очи, уши - како би могли прибавити оно што им користи и од себе одагнати оно што им штети.
Молитва Богу Његовим лепим имена је један од узрока услишавања молитве. Богу се упућује молитва спомињући оно Његово име које одговара ономе што се тражи, попут: "Опрости ми, о Ти Који прашташ."
Размишљање о величанству небеса и Земље изискује спознају да само Бог заслужује да буде обожаван, јер само Он ствара.