اللغة
۞وَإِذۡ نَتَقۡنَا ٱلۡجَبَلَ فَوۡقَهُمۡ كَأَنَّهُۥ ظُلَّةٞ وَظَنُّوٓاْ أَنَّهُۥ وَاقِعُۢ بِهِمۡ خُذُواْ مَآ ءَاتَيۡنَٰكُم بِقُوَّةٖ وَٱذۡكُرُواْ مَا فِيهِ لَعَلَّكُمۡ تَتَّقُونَ 171
О Мухаммеде, спомени када смо ишчупали брдо и подигли га изнад Израиљћана, након што нису хтели да прихвате оно што је у Тори, па је брдо изгледало попут облака изнад њих, његова је сенка била на њиховим главама, и уверили су се да ће пасти на њих, па им је речено: "Узмите оно што смо вам дали, прихватите књигу озбиљно и одлучно и трудите се да је примените, и сећајте се прописа који су у њој, и немојте их заборавити, како бисте тим поступком били богобојазни."
وَإِذۡ أَخَذَ رَبُّكَ مِنۢ بَنِيٓ ءَادَمَ مِن ظُهُورِهِمۡ ذُرِّيَّتَهُمۡ وَأَشۡهَدَهُمۡ عَلَىٰٓ أَنفُسِهِمۡ أَلَسۡتُ بِرَبِّكُمۡۖ قَالُواْ بَلَىٰ شَهِدۡنَآۚ أَن تَقُولُواْ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ إِنَّا كُنَّا عَنۡ هَٰذَا غَٰفِلِينَ 172
И спомени, о Мухаммеде, када је твој Господар из кичми синова Адамових извео потомство и затражио од њих да потврде Његово господарство и да је Он један једини истински Бог, на основу дубоко усађеног веровања које је у природи човека, па рече: "Зар ја нисам ваш Господар?" А они сви рекоше: "Јеси, Ти си наш Господар!" Он рече: "Ми смо вас питали и од вас смо завет узели како на Судњем дану не бисте могли порећи Божји доказ над вама и рећи: "Нисмо ништа о томе знали."
أَوۡ تَقُولُوٓاْ إِنَّمَآ أَشۡرَكَ ءَابَآؤُنَا مِن قَبۡلُ وَكُنَّا ذُرِّيَّةٗ مِّنۢ بَعۡدِهِمۡۖ أَفَتُهۡلِكُنَا بِمَا فَعَلَ ٱلۡمُبۡطِلُونَ 173
"И како се не бисте могли правдати како су ваши преци прекршили завет монотеизма и чинили многобоштво, а да сте их ви само слепо следили у ономе на чему сте их нашли, и како не бисте рекли: "Зар ћеш нас казнити, Господару наш, због онога што су наши преци радили, који су своја дела многобоштвом поништили? Ми нисмо криви јер нисмо знали истину и само смо претке следили."
وَكَذَٰلِكَ نُفَصِّلُ ٱلۡأٓيَٰتِ وَلَعَلَّهُمۡ يَرۡجِعُونَ 174
Као што смо објаснили одломке о томе како скончавају народи који су порицали и били непокорни, тако овима објашњавамо, не би ли оставили многобоштво и постали монотеисти, обожавајући Бога јединог, као што је дошло у завету којег су дали Богу.
وَٱتۡلُ عَلَيۡهِمۡ نَبَأَ ٱلَّذِيٓ ءَاتَيۡنَٰهُ ءَايَٰتِنَا فَٱنسَلَخَ مِنۡهَا فَأَتۡبَعَهُ ٱلشَّيۡطَٰنُ فَكَانَ مِنَ ٱلۡغَاوِينَ 175
О Посланиче, кажи Израиљћанима вест о човеку који је припадао њиховом народу, коме смо дали Наше речи и доказе па их је научио и схватио истину коју садрже, али није радио по томе, па му је ђаво постао стални пратилац, због чега он постаде од заблуделих и пропалих након што је био од упућених и спашених.
وَلَوۡ شِئۡنَا لَرَفَعۡنَٰهُ بِهَا وَلَٰكِنَّهُۥٓ أَخۡلَدَ إِلَى ٱلۡأَرۡضِ وَٱتَّبَعَ هَوَىٰهُۚ فَمَثَلُهُۥ كَمَثَلِ ٱلۡكَلۡبِ إِن تَحۡمِلۡ عَلَيۡهِ يَلۡهَثۡ أَوۡ تَتۡرُكۡهُ يَلۡهَثۚ ذَّٰلِكَ مَثَلُ ٱلۡقَوۡمِ ٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بَِٔايَٰتِنَاۚ فَٱقۡصُصِ ٱلۡقَصَصَ لَعَلَّهُمۡ يَتَفَكَّرُونَ 176
А да смо хтели да се он окористи тим речима и доказима, Ми бисмо га упутили да ради по њима и тиме бисмо га уздигли и на овом свету и на Вечном свету, али је он одабрао оно што води његовој пропасти, јер се приклонио слеђењу својих овосветских страсти, дајући предност овом материјалном свету над Будућим. Он је, у својој глади према овом свету, попут пса који дахће у сваком стању, било да лежи или трчи. Такви су залутали људи, они који Наше доказе утерују у лаж, па казуј, о Посланиче, ова казивања Израиљћанима како би размислили и оканили се порицања и заблуде.
سَآءَ مَثَلًا ٱلۡقَوۡمُ ٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بَِٔايَٰتِنَا وَأَنفُسَهُمۡ كَانُواْ يَظۡلِمُونَ 177
Нема горих људи од оних који поричу наше доказе, они тиме себи неправду чине јер себе бацају у пропаст.
مَن يَهۡدِ ٱللَّهُ فَهُوَ ٱلۡمُهۡتَدِيۖ وَمَن يُضۡلِلۡ فَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡخَٰسِرُونَ 178
Кога Бог упути на прави пут такав је истински упућен, а кога Бог удаљи од правог пута, такав је истински пропао, и изгубио је себе и своју породицу на Судњем дану. Доиста је то очита пропаст.
Циљ објављивања небеских књига је рад по ономе што оне изискују, а не само пуко читање, јер је ограничавање на то у ствари напуштање тих књига.
Бог је у човеку усадио спознају доказа Његове једноће још откад га је створио, па ако је човекова природа неискварена - спознаће те доказе Божје једноће и поступаће сходно њима.
У овим одломцима је поука за оне који су упућени да раде по кур'анским речима, да би знали да је Божја благодат према њима велика што их је упутио да раде по њима и да тиме чисте своје душе.
У овим одломцима је лекција муслиманима да се увек усмере ка Богу тражећи упуту и да их сачува од свега што води заблуди.