وَمَآ أَصَٰبَكُمۡ يَوۡمَ ٱلۡتَقَى ٱلۡجَمۡعَانِ فَبِإِذۡنِ ٱللَّهِ وَلِيَعۡلَمَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ 166
Задесило вас је убијање, повређивање и пораз на Ухуду, када се ваша војска сукобила са војском многобожаца, и све то је Аллаховом вољом и Његовим одређењем, због величанствених мудрости, од којих је показивање искрених верника.
وَلِيَعۡلَمَ ٱلَّذِينَ نَافَقُواْۚ وَقِيلَ لَهُمۡ تَعَالَوۡاْ قَٰتِلُواْ فِي سَبِيلِ ٱللَّهِ أَوِ ٱدۡفَعُواْۖ قَالُواْ لَوۡ نَعۡلَمُ قِتَالٗا لَّٱتَّبَعۡنَٰكُمۡۗ هُمۡ لِلۡكُفۡرِ يَوۡمَئِذٍ أَقۡرَبُ مِنۡهُمۡ لِلۡإِيمَٰنِۚ يَقُولُونَ بِأَفۡوَٰهِهِم مَّا لَيۡسَ فِي قُلُوبِهِمۡۚ وَٱللَّهُ أَعۡلَمُ بِمَا يَكۡتُمُونَ 167
И како би указао на лицемере који, када им је речено: "Борите се на Божјем путу или се браните", рекли су: "Да знамо да ће бити борбе ми бисмо вас следили, али сматрамо да између вас и њих неће бити борбе." Они су тада били ближе ономе што указује на њихово неверство него ономе што указује на њихово веровање. Језицима говоре оно што није у њиховим срцима, а Бог најбоље зна оно што крију у прсима својим и казниће их за то.
ٱلَّذِينَ قَالُواْ لِإِخۡوَٰنِهِمۡ وَقَعَدُواْ لَوۡ أَطَاعُونَا مَا قُتِلُواْۗ قُلۡ فَٱدۡرَءُواْ عَنۡ أَنفُسِكُمُ ٱلۡمَوۡتَ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ 168
То су они који су изостали из борбе и који су својим рођацима који су рањени на Ухуду говорили: "Да су нас послушали и да нису изашли у битку, не би били убијени." Реци им, о веровесниче: "Од себе смрт одагнајте, када вам дође, ако истину говорите када тврдите да не би погинули да су вас послушали, и да је њихов спас у остављању борбе на Божијем путу."
وَلَا تَحۡسَبَنَّ ٱلَّذِينَ قُتِلُواْ فِي سَبِيلِ ٱللَّهِ أَمۡوَٰتَۢاۚ بَلۡ أَحۡيَآءٌ عِندَ رَبِّهِمۡ يُرۡزَقُونَ 169
О веровесниче, немој никако сматрати да су они који су погинули у борби на Божијем путу мртви! Они су живи посебним животом код свог Господара у Рају, бивају опскрбљени разноврсним благодатима које зна само Аллах."
فَرِحِينَ بِمَآ ءَاتَىٰهُمُ ٱللَّهُ مِن فَضۡلِهِۦ وَيَسۡتَبۡشِرُونَ بِٱلَّذِينَ لَمۡ يَلۡحَقُواْ بِهِم مِّنۡ خَلۡفِهِمۡ أَلَّا خَوۡفٌ عَلَيۡهِمۡ وَلَا هُمۡ يَحۡزَنُونَ 170
Њих је преплавила срећа због благодати које им је Аллах дао, и надају се и чекају да им се придруже њихова браћа која су остала на овом свету, која ако погину у борби на Божијем путу постићи ће благодати које су ови први постигли. Неће страховати за оним што их чега нити ће туговати за оним што их је мимоишло од овосветских уживања.
۞يَسۡتَبۡشِرُونَ بِنِعۡمَةٖ مِّنَ ٱللَّهِ وَفَضۡلٖ وَأَنَّ ٱللَّهَ لَا يُضِيعُ أَجۡرَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ 171
Они се радују овој великој награди која их чека код Аллаха, и додатној награди - а Аллах неће поништити награду верника већ ће им је дати у потпуности и још ће им је повећати.
ٱلَّذِينَ ٱسۡتَجَابُواْ لِلَّهِ وَٱلرَّسُولِ مِنۢ بَعۡدِ مَآ أَصَابَهُمُ ٱلۡقَرۡحُۚ لِلَّذِينَ أَحۡسَنُواْ مِنۡهُمۡ وَٱتَّقَوۡاْ أَجۡرٌ عَظِيمٌ 172
Велика награда код Аллаха - а то је Рај - чека оне који су се одазвали Божијој и Посланиковој наредби, када су позвани да изађу у борбу на Божијем путу против многобожаца, у походу "Хамра'ул-есед", који је био одмах након битке на Ухуду, и то након што су задобили ране у бици на Ухуду, јер их њихове ране нису спречиле да се одазову Божијем и Посланиковом позиву. Они су добра дела чинили и Аллаха се бојали, чинећи оно што им је наређено и клонећи се онога што им је забрањено.
ٱلَّذِينَ قَالَ لَهُمُ ٱلنَّاسُ إِنَّ ٱلنَّاسَ قَدۡ جَمَعُواْ لَكُمۡ فَٱخۡشَوۡهُمۡ فَزَادَهُمۡ إِيمَٰنٗا وَقَالُواْ حَسۡبُنَا ٱللَّهُ وَنِعۡمَ ٱلۡوَكِيلُ 173
То су они којима су неки многобошци рекли: "Курејшије су, под вођством Ебу Суфјана, окупили велику војску против вас како би вас искоренили, па их се причувајте и бојте се сусрета са њима." Па им је то застрашивање само веровање и поуздање у Аллаха повећало и рекли су: "Довољан нам је Аллах Узвишени, а диван ли је Он Заштитник."
Од Аллахових закона у овом животу јесте да Он искушава Своје робове како би раздвојио истинске вернике од лицемера, и како би указао на искреног и неискреног.
Ови одломци указују на високе степене који се добијају за борбу и мучеништво на Божијем путу, који спадају у најузвишеније степене у Рају.
Ови одломци указују на вредност Посланикових другова и на овом свету и на Будућем, због тога што су жртвовали своје иметке и животе на Аллаховом путу.