اللغة
وَإِذۡ قَالَتۡ أُمَّةٞ مِّنۡهُمۡ لِمَ تَعِظُونَ قَوۡمًا ٱللَّهُ مُهۡلِكُهُمۡ أَوۡ مُعَذِّبُهُمۡ عَذَابٗا شَدِيدٗاۖ قَالُواْ مَعۡذِرَةً إِلَىٰ رَبِّكُمۡ وَلَعَلَّهُمۡ يَتَّقُونَ 164
О Посланиче, спомени како их је једна скупина људи из тог насеља одвраћала од тог лошег дела и упозоравала их, док им трећа скупина рече: "Зашто саветујете људе које ће Бог због греха уништити на овом свету или жестоко казнити на Будућем?" Они који су наређивали на добро рекоше: "Ми их саветујемо да бисмо имали пред Богом оправдање да смо урадили оно што нам је наређено, да смо наређивали добро и забрањивали зло, како нас не би казнио за остављање те обавезе, и како би се они окористили опоменом и оставили грех."
فَلَمَّا نَسُواْ مَا ذُكِّرُواْ بِهِۦٓ أَنجَيۡنَا ٱلَّذِينَ يَنۡهَوۡنَ عَنِ ٱلسُّوٓءِ وَأَخَذۡنَا ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ بِعَذَابِۢ بَِٔيسِۢ بِمَا كَانُواْ يَفۡسُقُونَ 165
Када се грешници окренуше од онога чиме су их саветници опомињали и саветовали, спасили смо оне који су забрањивали зло, док смо жестоко казнили оне који су били неправедни јер су ловили суботом и устрајавали су на томе.
فَلَمَّا عَتَوۡاْ عَن مَّا نُهُواْ عَنۡهُ قُلۡنَا لَهُمۡ كُونُواْ قِرَدَةً خَٰسِِٔينَ 166
Када су прешли све границе у грешењу према Богу, охолећи се и пркосећи, не примајући поуку, рекосмо им: "О грешници, постаните мајмуни презрени." Па то посташе. Када Ми нешто хоћемо само кажемо: "Буди." И оно буде.
وَإِذۡ تَأَذَّنَ رَبُّكَ لَيَبۡعَثَنَّ عَلَيۡهِمۡ إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلۡقِيَٰمَةِ مَن يَسُومُهُمۡ سُوٓءَ ٱلۡعَذَابِۗ إِنَّ رَبَّكَ لَسَرِيعُ ٱلۡعِقَابِ وَإِنَّهُۥ لَغَفُورٞ رَّحِيمٞ 167
О Посланиче, спомени када је Бог јасно обзнанио да ће дати власт над јеврејима људима који ће их понижавати до Судњег дана. Доиста твој Господар брзо кажњава онога ко према Њему греши па некада убрза казну још на овом свету, али Он прашта ономе ко се покаје и милостив је према њему.
وَقَطَّعۡنَٰهُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ أُمَمٗاۖ مِّنۡهُمُ ٱلصَّٰلِحُونَ وَمِنۡهُمۡ دُونَ ذَٰلِكَۖ وَبَلَوۡنَٰهُم بِٱلۡحَسَنَٰتِ وَٱلسَّئَِّاتِ لَعَلَّهُمۡ يَرۡجِعُونَ 168
И ми их по Земљи растурисмо поделивши их на разне скупине, након што су били једно. Неки од њих су добри, испуњавају Божја права и права људи, неки су осредњи, а неки су утонули у грехе, и Ми смо их искушавали благостањем и тешкоћама како би се греха оканили.
فَخَلَفَ مِنۢ بَعۡدِهِمۡ خَلۡفٞ وَرِثُواْ ٱلۡكِتَٰبَ يَأۡخُذُونَ عَرَضَ هَٰذَا ٱلۡأَدۡنَىٰ وَيَقُولُونَ سَيُغۡفَرُ لَنَا وَإِن يَأۡتِهِمۡ عَرَضٞ مِّثۡلُهُۥ يَأۡخُذُوهُۚ أَلَمۡ يُؤۡخَذۡ عَلَيۡهِم مِّيثَٰقُ ٱلۡكِتَٰبِ أَن لَّا يَقُولُواْ عَلَى ٱللَّهِ إِلَّا ٱلۡحَقَّ وَدَرَسُواْ مَا فِيهِۗ وَٱلدَّارُ ٱلۡأٓخِرَةُ خَيۡرٞ لِّلَّذِينَ يَتَّقُونَۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ 169
Након њих дођоше лоши потомци који преузеше Тору од својих предака, читају је а не раде по ономе што је у њој, и узимају безвредна материјална добра као мито због мењања Божје књиге и суђења по ономе што Бог није објавио у њој. При том се пусто надају да ће им Бог опростити грехе, а ако им поново дође мито они га прихвате, и тако једно за другим. Зар Бог од њих није узео завете да ће о Њему говорити само истину, без измене и промене? Они нису оставили рад по Божјој књизи из незнања, већ су добро знали, јер су је читали, и зато је њихов грех још тежи. Уживања Будућег света су вечна и боља од пролазних овосветских уживања, и она припадају онима који су се чували Божје казне чинећи оно што им је наређено а клонећи се онога што им је забрањено. Зар не схватају они који узимају презрени овосветски мито да је оно што је Аллах припремио богобојазнима на Будућем свету боље и трајније?
وَٱلَّذِينَ يُمَسِّكُونَ بِٱلۡكِتَٰبِ وَأَقَامُواْ ٱلصَّلَوٰةَ إِنَّا لَا نُضِيعُ أَجۡرَ ٱلۡمُصۡلِحِينَ 170
А они који се држе Божје књиге и раде по ономе што се у њој налази, који успостављају молитву водећи рачуна о његовим временима, условима, обавезама и добровољним радњама, имаће награду од Бога за оно што су чинили, јер Бог неће допустити да пропадну дела доброчинитеља.
Када Бог спусти казну на неки народ, биће спашени они који су наређивали добро и забрањивали зло.
Обавезно је бити опрезан и чувати се Божје казне, јер Он може казнити страшном казном још на овом свету, као што је то учинио са скупином Израиљћана када их је претворио у мајмуне, због њихове непокорности.
Бог је на Израиљћане спустио понижење и беду, и најавио им да ће им слати с времена на време неког ко ће их казнити због неправде и скретања с правог пута.
Овоземаљско уживање, иако се може чинити великим, оно је мало и ништавно у односу на оносветско вечно уживање.
Најбоље дело након веровања је обављање молитве, јер је молитва стуб вере.