اللغة
هَلۡ يَنظُرُونَ إِلَّآ أَن تَأۡتِيَهُمُ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةُ أَوۡ يَأۡتِيَ رَبُّكَ أَوۡ يَأۡتِيَ بَعۡضُ ءَايَٰتِ رَبِّكَۗ يَوۡمَ يَأۡتِي بَعۡضُ ءَايَٰتِ رَبِّكَ لَا يَنفَعُ نَفۡسًا إِيمَٰنُهَا لَمۡ تَكُنۡ ءَامَنَتۡ مِن قَبۡلُ أَوۡ كَسَبَتۡ فِيٓ إِيمَٰنِهَا خَيۡرٗاۗ قُلِ ٱنتَظِرُوٓاْ إِنَّا مُنتَظِرُونَ 158
Порицатељи само чекају да им дође анђео смрти и његови помоћници да им душе узму на овом свету, или да дође твој Господар на Судњем дану на Будућем свету да међу њима пресуди, или да им дођу неки знакови Господара твог који указују на наступање Судњег дана. Када дођу знакови твог Господара који указују на наступање Судњег дана - попут изласка Сунца са запада - неверницима неће користити ако постану верници, нити ће вернику бити од користи ако тада почне чинити нека добра дела која пре тога није чинио. Већ ће му користити само она дела која настави чинити након изласка Сунца са запада а радио их је и пре тог догађаја. Реци, о Посланиче, тим многобошцима порицатељима: "Чекајте једну од ових ствари, а и ми ћемо чекати!"
إِنَّ ٱلَّذِينَ فَرَّقُواْ دِينَهُمۡ وَكَانُواْ شِيَعٗا لَّسۡتَ مِنۡهُمۡ فِي شَيۡءٍۚ إِنَّمَآ أَمۡرُهُمۡ إِلَى ٱللَّهِ ثُمَّ يُنَبِّئُهُم بِمَا كَانُواْ يَفۡعَلُونَ 159
Доиста они Јевреји и хришћани који су своју веру распарчали узимајући један део а остављајући други, и који су се у разне скупине поделили немају ништа са тобом, о Посланиче, и ти си чист од њихове заблуде. Твоје је само да их упозориш, а Аллаху препусти њихов случај. Затим, на Судњем дану, Он ће их обавестити о ономе што су радили на овом свету и даће им оно што су заслужили.
مَن جَآءَ بِٱلۡحَسَنَةِ فَلَهُۥ عَشۡرُ أَمۡثَالِهَاۖ وَمَن جَآءَ بِٱلسَّيِّئَةِ فَلَا يُجۡزَىٰٓ إِلَّا مِثۡلَهَا وَهُمۡ لَا يُظۡلَمُونَ 160
Сваки верник који на Судњем дану дође са добрим делима - Аллах ће му их удесетостручити, а ко дође са лошим делима - биће кажњен за то дело сходно његовој тежини али без умногостручавања. Њима на Судњем дану неће бити учињена неправда ни кроз умањивање заслужене награде ни кроз увећавање заслужене казне.
قُلۡ إِنَّنِي هَدَىٰنِي رَبِّيٓ إِلَىٰ صِرَٰطٖ مُّسۡتَقِيمٖ دِينٗا قِيَمٗا مِّلَّةَ إِبۡرَٰهِيمَ حَنِيفٗاۚ وَمَا كَانَ مِنَ ٱلۡمُشۡرِكِينَ 161
О Посланиче, реци тим многобошцима порицатељима: "Мене је мој Господар упутио на прави пут, пут вере која доноси добробити и овог и Будућег живота. То је вера Аврамова, истинита, а Аврам никада није био вишебожац."
قُلۡ إِنَّ صَلَاتِي وَنُسُكِي وَمَحۡيَايَ وَمَمَاتِي لِلَّهِ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ 162
О Посланиче, реци: "Молитва моја и обреди моји су само у име Аллаха и само Његовим именом, и мој живот и моја смрт припадају Њему, Господару свих створења, Једином Богу."
لَا شَرِيكَ لَهُۥۖ وَبِذَٰلِكَ أُمِرۡتُ وَأَنَا۠ أَوَّلُ ٱلۡمُسۡلِمِينَ 163
"Он, Узвишени, нема судруга, и нико мимо Њега не заслужује да буде обожаван. Бог ми је наредио овај чисти монотеизам који нема примеса многобоштва, и ја сам први припадник ове заједнице који Му се предаје."
قُلۡ أَغَيۡرَ ٱللَّهِ أَبۡغِي رَبّٗا وَهُوَ رَبُّ كُلِّ شَيۡءٖۚ وَلَا تَكۡسِبُ كُلُّ نَفۡسٍ إِلَّا عَلَيۡهَاۚ وَلَا تَزِرُ وَازِرَةٞ وِزۡرَ أُخۡرَىٰۚ ثُمَّ إِلَىٰ رَبِّكُم مَّرۡجِعُكُمۡ فَيُنَبِّئُكُم بِمَا كُنتُمۡ فِيهِ تَخۡتَلِفُونَ 164
О Посланиче, реци тим многобошцима: "Зар неког поред Аллаха да тражим за господара, а Он, Узвишени, је Господар свега? Он је Господар ваших божанстава која поред Њега обожавате! Недужан човек неће носити туђи грех, а затим ћете се само вашем Господару вратити на Судњем дану, и Он ће вас обавестити о ономе у чему сте се на овом свету разилазили кад је у питању вера."
وَهُوَ ٱلَّذِي جَعَلَكُمۡ خَلَٰٓئِفَ ٱلۡأَرۡضِ وَرَفَعَ بَعۡضَكُمۡ فَوۡقَ بَعۡضٖ دَرَجَٰتٖ لِّيَبۡلُوَكُمۡ فِي مَآ ءَاتَىٰكُمۡۗ إِنَّ رَبَّكَ سَرِيعُ ٱلۡعِقَابِ وَإِنَّهُۥ لَغَفُورٞ رَّحِيمُۢ 165
Аллах је Тај Који је учинио да једни друге смењујете на Земљи, како би је изградили, и Он је једне над другим одликовао у изгледу, опскрби и другим аспектима, како би вас искушао оним што вам је дао. О Посланиче, доиста твој Господар брзо кажњава, а све што ће доћи близу је, и Он доиста много прашта ономе ко се каје и милостив је према њему.
Вера наређује јединство и повезивање, а забрањује разједињавање.
Од потпуности Аллахове правде и доброте је и то што за лоше дело кажњава сходно том лошем делу, а за добро дело награђује најмање десетоструко.
Истинска и права вера изискује од човека да све своје потезе и сва своја интересовања подреди Аллаху Узвишеном, да се само Њему клања, да само Њега обожава, да само ради Њега обреде хаџџилука извршава, да сва његова дела у животу и све његове опоруке које оставља да се изврше после његове смрти буду једино и у име Узвишеног Аллаха Узвишеног.