اللغة
ثُمَّ أَنزَلَ عَلَيۡكُم مِّنۢ بَعۡدِ ٱلۡغَمِّ أَمَنَةٗ نُّعَاسٗا يَغۡشَىٰ طَآئِفَةٗ مِّنكُمۡۖ وَطَآئِفَةٞ قَدۡ أَهَمَّتۡهُمۡ أَنفُسُهُمۡ يَظُنُّونَ بِٱللَّهِ غَيۡرَ ٱلۡحَقِّ ظَنَّ ٱلۡجَٰهِلِيَّةِۖ يَقُولُونَ هَل لَّنَا مِنَ ٱلۡأَمۡرِ مِن شَيۡءٖۗ قُلۡ إِنَّ ٱلۡأَمۡرَ كُلَّهُۥ لِلَّهِۗ يُخۡفُونَ فِيٓ أَنفُسِهِم مَّا لَا يُبۡدُونَ لَكَۖ يَقُولُونَ لَوۡ كَانَ لَنَا مِنَ ٱلۡأَمۡرِ شَيۡءٞ مَّا قُتِلۡنَا هَٰهُنَاۗ قُل لَّوۡ كُنتُمۡ فِي بُيُوتِكُمۡ لَبَرَزَ ٱلَّذِينَ كُتِبَ عَلَيۡهِمُ ٱلۡقَتۡلُ إِلَىٰ مَضَاجِعِهِمۡۖ وَلِيَبۡتَلِيَ ٱللَّهُ مَا فِي صُدُورِكُمۡ وَلِيُمَحِّصَ مَا فِي قُلُوبِكُمۡۚ وَٱللَّهُ عَلِيمُۢ بِذَاتِ ٱلصُّدُورِ 154
Затим је Узвишени Аллах након тескобе на вас спустио смирај и поуздање; и оне од вас који су чврсто веровали у Аллахово обећање обузео је дремеж услед јаког осећаја сигурности и спокоја, док лицемере, који су бринули само о томе како да се извуку, није обузео ни спокој ни дремеж, већ је у њиховим срцима била брига и стрепња. Лицемери о Аллаху имају ружно мишљење, јер сматрају да Аллах неће помоћи Свог посланика и Своје робове вернике, и такво мишљење имају пагани који нису Узвишеног Аллаха исправно спознали нити поштовали. Ови лицемери говоре, због свог непознавања Аллаха: "Нас нико не пита да ли требамо ићи у битку или не, а да се питамо не бисмо изашли у бој." Реци им, о Аллахов посланиче: "Сва одредба је код Аллаха, Он је Тај Који одређује шта Он хоће, и суди онако како Он хоће, и Он је одредио да изађете у бој." Ови лицемери у својим душама скривају сумњу и ружно мишљење о Аллаху које ти не испољавају, и говоре: "Да се ми питамо, не бисмо излазили у бој па да будемо убијани на овом месту." Реци им, о веровесниче: "Када бисте били у својим кућама, далеко од бојног поља, стигла би смрт онога коме је прописана, где год био. Аллах је ово одредио само да би на видело изашле ваше намере које у прсима кријете, и како би се одвојили верници од лицемера. Аллах зна оно што је у прсима Његових робова, и ништа Му скривено није."
إِنَّ ٱلَّذِينَ تَوَلَّوۡاْ مِنكُمۡ يَوۡمَ ٱلۡتَقَى ٱلۡجَمۡعَانِ إِنَّمَا ٱسۡتَزَلَّهُمُ ٱلشَّيۡطَٰنُ بِبَعۡضِ مَا كَسَبُواْۖ وَلَقَدۡ عَفَا ٱللَّهُ عَنۡهُمۡۗ إِنَّ ٱللَّهَ غَفُورٌ حَلِيمٞ 155
Оне од вас - о другови Мухаммеда, нека је Аллахов мир и благослов на њега - који су узмакли при сусрету за многобожачком војском на Ухуду ђаво је навео да посрну због неких греха које су чинили. Аллах им је опростио, па их неће казнити због тога, из Своје милости и доброте. Доиста Аллах пуно прашта онима који се покају, и Он је стрпљив тако да не жури са казном.
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ لَا تَكُونُواْ كَٱلَّذِينَ كَفَرُواْ وَقَالُواْ لِإِخۡوَٰنِهِمۡ إِذَا ضَرَبُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ أَوۡ كَانُواْ غُزّٗى لَّوۡ كَانُواْ عِندَنَا مَا مَاتُواْ وَمَا قُتِلُواْ لِيَجۡعَلَ ٱللَّهُ ذَٰلِكَ حَسۡرَةٗ فِي قُلُوبِهِمۡۗ وَٱللَّهُ يُحۡيِۦ وَيُمِيتُۗ وَٱللَّهُ بِمَا تَعۡمَلُونَ بَصِيرٞ 156
О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, немојте бити попут неверника и лицемера који о својим рођацима када отпутују тражећи опскрбу па умру или оду у бој па погину говоре: "Да су били са нама не би умрли нити би погинули." Аллах је овакво веровање учинио у њиховим срцима како би им кајање и тугу повећао, а само Аллах даје живот и смрт, Његовом вољом, и Његову одредбу не може спречити неодлазак, нити је убрзати одлазак. Аллах види оно што радите, ниједно ваше дело Му није скривено, и Он ће вас обрачунати за оно што радите.
وَلَئِن قُتِلۡتُمۡ فِي سَبِيلِ ٱللَّهِ أَوۡ مُتُّمۡ لَمَغۡفِرَةٞ مِّنَ ٱللَّهِ وَرَحۡمَةٌ خَيۡرٞ مِّمَّا يَجۡمَعُونَ 157
Ако будете убијени у борби на Аллаховом путу, или умрете, о верници, Аллах ће вам опростити великим опростом, и смиловаће вам се великом милошћу. То вам је боље од целог овосветског живота и његових пролазних ужитака које скупљају материјалисти.
Непознавање Аллаха и Његових особина узрокује лоше убеђење и ружна дела.
Животни векови људи су одређени и ограничени, смрт неће убрзати храброст и одважност у бици, нити ће је одложити кукавичлук и жеља за животом.
Један од Аллахових закона у животу на овом свету јесте искушавање људи, како би одвојио добре од лоших.
Од најчаснијих степени код Аллаха јесте степен оних који су посведочили животом тј. погибијом на Његовом путу.