وَلَمَّا رَجَعَ مُوسَىٰٓ إِلَىٰ قَوۡمِهِۦ غَضۡبَٰنَ أَسِفٗا قَالَ بِئۡسَمَا خَلَفۡتُمُونِي مِنۢ بَعۡدِيٓۖ أَعَجِلۡتُمۡ أَمۡرَ رَبِّكُمۡۖ وَأَلۡقَى ٱلۡأَلۡوَاحَ وَأَخَذَ بِرَأۡسِ أَخِيهِ يَجُرُّهُۥٓ إِلَيۡهِۚ قَالَ ٱبۡنَ أُمَّ إِنَّ ٱلۡقَوۡمَ ٱسۡتَضۡعَفُونِي وَكَادُواْ يَقۡتُلُونَنِي فَلَا تُشۡمِتۡ بِيَ ٱلۡأَعۡدَآءَ وَلَا تَجۡعَلۡنِي مَعَ ٱلۡقَوۡمِ ٱلظَّٰلِمِينَ 150
Када се Мојсије вратио свом народу након разговора са својим Господаром, срдит на свој народ и тужан због стања у којем их је нашао, због њиховог обожавања телета, рече: "Ружно ли је оно што сте урадили после мене, о народе мој, јер то води пропасти и несрећи! Зар вам је досадило да ме чекате па сте почели да обожавате теле!?" Он је испустио плоче од силне срџбе и туге, и ухватио је свог брата Арона за браду, и повукао га к себи јер је остао са народом а није променио оно што је видео. Арон је рекао Мојсију, благо му се обраћајући: "Сине моје мајке, доиста су ме они сматрали слабим и презреним, и скоро да су ме убили, па ме немој казнити па да се моји непријатељи томе радују, и немој ме, из срџбе, сврставати међу народом многобожачким због њиховог обожавања телета."
قَالَ رَبِّ ٱغۡفِرۡ لِي وَلِأَخِي وَأَدۡخِلۡنَا فِي رَحۡمَتِكَۖ وَأَنتَ أَرۡحَمُ ٱلرَّٰحِمِينَ 151
Мојсије замоли свог Господара: "Господару мој, опрости мени и мом брату Арону, и уведи нас у Своју милост, и обаспи нас Својом милошћу са свих страна. Ти си, Господару наш, најмилостивији према нама."
إِنَّ ٱلَّذِينَ ٱتَّخَذُواْ ٱلۡعِجۡلَ سَيَنَالُهُمۡ غَضَبٞ مِّن رَّبِّهِمۡ وَذِلَّةٞ فِي ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَاۚ وَكَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُفۡتَرِينَ 152
Доиста ће оне који су обожавали теле погодити последица жестоке срџбе њиховог Господара и понижење у животу, јер су Га расрдили и омаловажили. Тако Он кажњава оне који измишљају лажи на Бога Узвишеног.
وَٱلَّذِينَ عَمِلُواْ ٱلسَّئَِّاتِ ثُمَّ تَابُواْ مِنۢ بَعۡدِهَا وَءَامَنُوٓاْ إِنَّ رَبَّكَ مِنۢ بَعۡدِهَا لَغَفُورٞ رَّحِيمٞ 153
А што се тиче оних који су чинили лоша дела попут многобоштва и других греха, а затим су се покајали Богу тако што су се вратили веровању и оставили грехе, твој Господар - о Посланиче - ће да им опрости и смиловаће им се.
وَلَمَّا سَكَتَ عَن مُّوسَى ٱلۡغَضَبُ أَخَذَ ٱلۡأَلۡوَاحَۖ وَفِي نُسۡخَتِهَا هُدٗى وَرَحۡمَةٞ لِّلَّذِينَ هُمۡ لِرَبِّهِمۡ يَرۡهَبُونَ 154
Након што се Мојсије, мир нек је над њим, смирио, узео је оне плоче које је бацио из срџбе, а које су садржавале упуту, истину и милост према онима који се боје свог Господара.
وَٱخۡتَارَ مُوسَىٰ قَوۡمَهُۥ سَبۡعِينَ رَجُلٗا لِّمِيقَٰتِنَاۖ فَلَمَّآ أَخَذَتۡهُمُ ٱلرَّجۡفَةُ قَالَ رَبِّ لَوۡ شِئۡتَ أَهۡلَكۡتَهُم مِّن قَبۡلُ وَإِيَّٰيَۖ أَتُهۡلِكُنَا بِمَا فَعَلَ ٱلسُّفَهَآءُ مِنَّآۖ إِنۡ هِيَ إِلَّا فِتۡنَتُكَ تُضِلُّ بِهَا مَن تَشَآءُ وَتَهۡدِي مَن تَشَآءُۖ أَنتَ وَلِيُّنَا فَٱغۡفِرۡ لَنَا وَٱرۡحَمۡنَاۖ وَأَنتَ خَيۡرُ ٱلۡغَٰفِرِينَ 155
Мојсије одабра седамдесет људи из свог народа да траже опрост од Бога због тога што су малоумници обожавали теле, и Бог им одреди где и када да дођу. Када су дошли на то одређено место у одређено време, они се дрско понеше према Богу и затражише од Мојсија да им се Бог укаже да Га виде својим очима. Због тога их задеси земљотрес, па сви помреше. Мојсије замоли свог Господара рекавши: "Господару мој, да си хтео раније да уништиш њих и мене Ти би то урадио. Зар ћеш нас уништити због онога што су урадили малоумници међу нама? То што је мој народ обожавао теле је искушење којим Ти упућујеш кога хоћеш и одводиш у заблуду кога хоћеш. Ти управљаш нама па нам опрости грехе и смилуј нам се Својом пространом милошћу, јер Ти једини прашташ грехе."
У овим одломцима је доказ да нема оправдања за грешку у расуђивању по свом мишљењу поред постојања јасних доказа, и то исламски правници називају тумачењем које је далеко од исправног.
Од правила молитве јесте да се почне са молбом за себе, јер је Мојсије, мир нек је над њим, почео своју молитву тражећи опрост за себе, из лепог понашања према Богу, и због његове срџбе која га је задесила, а затим је затражио опрост за свог брата због евентуалног нечињења нечега што му је било обавезно а то је одвраћање обожаваоца телета од тог чина.
Упозорење на срџбу и њено овладавање човековим умом. Зато је Бог у Мојсијевом случају рекао да се срџба смирила, као да је она субјект, као да она наређује и забрањује.
Ови одломци указују на обавезност чувања од Божје срџбе и страха од Његове казне. Погледај колики је само степен имао Мојсије, мир нек је над њим, код свог Господара, а уједно колико се бојао Његове срџбе.