سبإ

У претходним одломцима је Господар говорио о благодатима које је указао веровесницима Давиду и Соломону, а потом је говорио о благодатима које је дао становницима Сабе. Треба имати на уму да су споменути веровесници на благодатима били захвални, за разлику од становника Сабе. Узвишени је казао:

Племе Саба, које је настањивало Јемен, имало је велико знамење и показатељ Божје моћи: два врта, један с десне, а други с леве стране долине. Или је значење да су сваку њихову кућу обухватала два врта. Узвишени Бог наредио је становницима Сабе да једу опскрбу коју им даје, да Му буду на томе захвални и да благодати које су им указане користе у послушности Њему. Ето тако су живели у предивном крају с много питке воде и с чистим зраком, а тражено је од њих да обожавају свог Господара, Бога, Који опрашта грехе покајницима.

Међутим, становници Сабе нису били захвални Богу на благодатима и нису поверовали у посланике, па им је Свемогући Бог ускратио Своје благодати и на њих је сручио бујицу с бране, услед које је њихово пребивалиште било сасвим уништено: дрвеће и биље почупано је, а стока је настрадала. Свевишњи Бог заменио је затим њихове зелене богате вртове с два друга врта чији су плодови били горког укуса, тј. дао им је метљику без плодова и дивљи лотос незнатни.

Управо због тога што су окренули леђа веровању и били су незахвални, Свемогући Бог ускратио им је боље а дао горе. А Узвишени Бог кажњава само оне који су незахвални на благодатима.

Између пребивалишта становника Сабе у Јемену и Палестине, чија је околица благословљена, Бог је подигао спојена насеља и одредио их за то да се по њима без имало потешкоће путује: “У сигурности, ноћу и дању, по њима путујте!” Биле су им указане благодати, Бог им је давао храну и пиће, штитио их је од страха и неизвесности, од глади и жеђи.

Али су они постали обесни у погледу тих благодати, па су замолили Бога: “Господару наш, повећај раздаљину између настамби наших како између нас и Палестине не би било насеља, да бисмо се умарали током путовања и да би дошла до изражаја наша способност приликом преваљивања великих раздаљина!” Они су негирајући благодати и завидећи сиромашнима међу собом себи неправду учинили – Бог их је казнио тако што их је удаљио једне од других, па се о њима само причало. Оно што се догодило становницима Сабе; прво Божја благодат, а потом казна и освета због неверства и охолости, знамење је и поука за сваког ко стрпљиво подноси ударац судбине, ко стрпљиво извршава верске наредбе и сустеже се од верских забрана и одано Богу захваљује, па се захваљује на благодатима.

Сотона је постигао оно што је о њима мислио, да ће да успе да их заведе и одведе у заблуду, па су га следили у неверству и заблуди осим скупине верника - изгубио је наду да ће га и верници следити.

Но, ипак, сотона над неверницима није имао никакве власти, није их никако могао присилити на неверство, али је Свезнајући Бог одредио да сотона заводи људе приказујући им пороке лепим и уливајући им лажне наде. Бог је тако учинио да би се разлучили они који верују у Будући свет и казну и награду на њему, и они што у то сумњају. Свевишњи Бог над свиме бди, упућен је у све што створења Његова раде, па ће их позвати на одговорност и сваком дати оно што је заслужио.

Реци, веровесниче, меканским многобошцима: “Позовите оне које обожавате поред Бога, па им се обратите за своје потребе, нека вам пруже какво добро, односно нека од вас отклоне какво зло! Неће вам се одазвати јер су немоћни, не владају колико једним труном на небесима и Земљи, нити имају било каквог удела у стварању! Бог је једини Створитељ, Он је власник свега и свиме само Он управља. Приликом стварања небеса и Земље, Узвишени Бог није затражио помоћ ни од једног многобошца, нити од њихових лажних божанстава.”