اللغة
وَأَلۡقَىٰ فِي ٱلۡأَرۡضِ رَوَٰسِيَ أَن تَمِيدَ بِكُمۡ وَأَنۡهَٰرٗا وَسُبُلٗا لَّعَلَّكُمۡ تَهۡتَدُونَ 15
Господар је на Земљи створио непомичне планине, како се Земља не би тресла. На њој је дао реке чију воду људи пију, којом стоку напајају и усеве наводњавају. Такође, учинио је да на Земљи постоје путеви којима се људи усмеравају и, не губећи се, стижу куда су наумили.
وَعَلَٰمَٰتٖۚ وَبِٱلنَّجۡمِ هُمۡ يَهۡتَدُونَ 16
Бог је на Земљи створио јасне путоказе по којима се руководите дању, а створио је и звезде, помоћу којих се орјентишете ноћу.
أَفَمَن يَخۡلُقُ كَمَن لَّا يَخۡلُقُۚ أَفَلَا تَذَكَّرُونَ 17
Па је ли онда Онај Који ствара све то, а и друго што није споменуто, као онај који не ствара!? Зар нећете да имате на уму Божју моћ? Зар нећете да имате на уму да је Бог једини Створитељ и да само Њега требате да обожавате, и да Му не придружујете лажна божанства која ништа не могу да створе?
وَإِن تَعُدُّواْ نِعۡمَةَ ٱللَّهِ لَا تُحۡصُوهَآۗ إِنَّ ٱللَّهَ لَغَفُورٞ رَّحِيمٞ 18
Људи, ако бисте покушали да избројите Божје благодати којима вас је обасуо, нећете их набројати јер их је пуно. Бог је Опроститељ греха, јер вас не кажњава онда када заборавите на благодати које вам је дао, и самилостан је према вама: и поред ваше незахвалности, није вам Своје благодати ускратио.
وَٱللَّهُ يَعۡلَمُ مَا تُسِرُّونَ وَمَا تُعۡلِنُونَ 19
Бог зна шта тајите, људи, а зна и шта јавно износите. Њему ништа није скривено. Он ће вас наградити за оно што сте чинили.
وَٱلَّذِينَ يَدۡعُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ لَا يَخۡلُقُونَ شَيۡٔٗا وَهُمۡ يُخۡلَقُونَ 20
А она божанства која многобошци уместо Бога обожавају – ништа не стварају, макар се радило о нечем незнатном. Штавише, они су сами створени, тј. направљени су; направили су их они који их обожавају. Зар није изван разума да човек направи божанство и обожава га?!
أَمۡوَٰتٌ غَيۡرُ أَحۡيَآءٖۖ وَمَا يَشۡعُرُونَ أَيَّانَ يُبۡعَثُونَ 21
Осим тога, иста та лажна божанства су мртва, или су неживе ствари, ништа не знају, нису живи и не знају кад ће бити оживљени с онима који их обожавају на овом свету. Тад ће заједно с њима бити у Ватру бачени.
إِلَٰهُكُمۡ إِلَٰهٞ وَٰحِدٞۚ فَٱلَّذِينَ لَا يُؤۡمِنُونَ بِٱلۡأٓخِرَةِ قُلُوبُهُم مُّنكِرَةٞ وَهُم مُّسۡتَكۡبِرُونَ 22
Један је ваш Бог, Он је Један Једини, нико осим Њега не заслужује да истински буде обожаван! Они који не верују у проживљење и полагање рачуна на Судњем дану, такви негирају Божју једноћу, јер не страхују од казне. Они су охоли, не прихватају истину и њој се не повинују.
لَا جَرَمَ أَنَّ ٱللَّهَ يَعۡلَمُ مَا يُسِرُّونَ وَمَا يُعۡلِنُونَۚ إِنَّهُۥ لَا يُحِبُّ ٱلۡمُسۡتَكۡبِرِينَ 23
Заиста, Бог зна њихова тајна и јавна дела, јер Њему ништа није скривено. Он ће им дати оно што су заслужили. Бог не воли оне који се охоле, па Га не обожавају и не повинују Му се. Управо такве Господар највише мрзи.
وَإِذَا قِيلَ لَهُم مَّاذَآ أَنزَلَ رَبُّكُمۡ قَالُوٓاْ أَسَٰطِيرُ ٱلۡأَوَّلِينَ 24
Кад неко упита оне који поричу Божју једноћу и проживљење: “Шта то Господар ваш посланику Мухаммеду објављује?” Они одговарају: “Ништа му не објављује! Мухаммед доноси измишљотине народа древних!”
لِيَحۡمِلُوٓاْ أَوۡزَارَهُمۡ كَامِلَةٗ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ وَمِنۡ أَوۡزَارِ ٱلَّذِينَ يُضِلُّونَهُم بِغَيۡرِ عِلۡمٍۗ أَلَا سَآءَ مَا يَزِرُونَ 25
То је тако да би они на Судњем дану носили читаво бреме своје, неумањено, и део бремена оних које су, а да они нису били свесни, у заблуду одвели и од Ислама одвратили. А грозно је то што ће они да носе!
قَدۡ مَكَرَ ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِهِمۡ فَأَتَى ٱللَّهُ بُنۡيَٰنَهُم مِّنَ ٱلۡقَوَاعِدِ فَخَرَّ عَلَيۡهِمُ ٱلسَّقۡفُ مِن فَوۡقِهِمۡ وَأَتَىٰهُمُ ٱلۡعَذَابُ مِنۡ حَيۡثُ لَا يَشۡعُرُونَ 26
И неверници који су пре њих живели сплетке су плели, па је Бог из темеља зграде њихове порушио, и кров се на њих срушио – стигла их је казна одакле нису очекивали. Веровали су да ће зграде њихове да их сачувају од казне – а у њима су уништени.
У претходним се одломцима говори, уопштено и детаљно, о бројним и разноврсним Божјим благодатима које је указао људима. На тај начин Узвишени Бог позива људе да Му буду захвални, да Га спомињу и молитвом Му се обраћају.
Човек је, по својој природи, склон неправди, олако се упушта у грехе и подбацује у оном чиме га је Господар обавезао. Он је веома незахвалан Богу на благодатима и не признаје их. Такав није само онај кога је Бог на Прави пут упутио.
Онај ко другог одведе у заблуду и онај кога одведе имају исти статус кад је реч о величини греха. Наиме, да није тог првог, заблуделог, овај би други, услед размишљања о Богу или разговора с искреним саветницима, пронашао Прави пут.
Убраја се у најгору казну то када Свемогући Бог казни грешнике изненада. То је тако, јер с том казном долази и велики, непојмљиви страх, за разлику од нечег што се догађа поступно.