اللغة
۞لَّا يُحِبُّ ٱللَّهُ ٱلۡجَهۡرَ بِٱلسُّوٓءِ مِنَ ٱلۡقَوۡلِ إِلَّا مَن ظُلِمَۚ وَكَانَ ٱللَّهُ سَمِيعًا عَلِيمًا 148
Аллах не воли да се гласно о лошем говори, већ то презире и за то прети казном, осим ономе коме је неправда учињена; њему је дозвољено да каже оно што је (у основи) ружан говор о оном ко му је неправду учинио, попут тужбе против њега, упућивања молитве против њега, попут вербалног узвраћања истом мером, али је боље да се стрпи него да о злу јавно гласно говори. Аллах чује све што говорите и зна ваше намере, па се чувајте да не изговарате и да не намеравате зло.
إِن تُبۡدُواْ خَيۡرًا أَوۡ تُخۡفُوهُ أَوۡ تَعۡفُواْ عَن سُوٓءٖ فَإِنَّ ٱللَّهَ كَانَ عَفُوّٗا قَدِيرًا 149
Било да јавно учините или кажете добро, или то сакријете, или опростите зло које вам неко учини, па Аллах је Онај Који прашта и Који све може; учините опраштање својом врлином како би и вама Аллах опростио.
إِنَّ ٱلَّذِينَ يَكۡفُرُونَ بِٱللَّهِ وَرُسُلِهِۦ وَيُرِيدُونَ أَن يُفَرِّقُواْ بَيۡنَ ٱللَّهِ وَرُسُلِهِۦ وَيَقُولُونَ نُؤۡمِنُ بِبَعۡضٖ وَنَكۡفُرُ بِبَعۡضٖ وَيُرِيدُونَ أَن يَتَّخِذُواْ بَيۡنَ ذَٰلِكَ سَبِيلًا 150
Они који не верују у Бога и Његове посланике, и који желе раздвојити између Бога и Његових посланика тако што у Њега верују, а у њих не верују, и говоре: "У неке верујемо а у друге не верујемо", и желе да иду путем између неверства и веровања мислећи да ће их то спасити.
أُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡكَٰفِرُونَ حَقّٗاۚ وَأَعۡتَدۡنَا لِلۡكَٰفِرِينَ عَذَابٗا مُّهِينٗا 151
Такви, који тим путем иду, су истински неверници, јер ко не верује у све или неке посланике - такав је неверник у Аллаха и Његове посланике, а Ми смо неверницима приредили понижавајућу казну на Судњем дану, због њиховог охолог одбијања да верују у Аллаха и Његове посланике.
Након што је Узвишени Аллах споменуо казну неверника, споменуо је и награду верника:
وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ بِٱللَّهِ وَرُسُلِهِۦ وَلَمۡ يُفَرِّقُواْ بَيۡنَ أَحَدٖ مِّنۡهُمۡ أُوْلَٰٓئِكَ سَوۡفَ يُؤۡتِيهِمۡ أُجُورَهُمۡۚ وَكَانَ ٱللَّهُ غَفُورٗا رَّحِيمٗا 152
А онима који верују у Аллаха Јединог, не придружујући Му никог, и верују у све Његове посланике, и не праве разлику између њих преферирајући једне над другима, него верују у посланике све скупа, Аллах ће дати велику награду за њихово веровање и њихова добра дела која извиру из тог веровања. Аллах пуно прашта ономе ко се каје и милостив је према њему.
يَسَۡٔلُكَ أَهۡلُ ٱلۡكِتَٰبِ أَن تُنَزِّلَ عَلَيۡهِمۡ كِتَٰبٗا مِّنَ ٱلسَّمَآءِۚ فَقَدۡ سَأَلُواْ مُوسَىٰٓ أَكۡبَرَ مِن ذَٰلِكَ فَقَالُوٓاْ أَرِنَا ٱللَّهَ جَهۡرَةٗ فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلصَّٰعِقَةُ بِظُلۡمِهِمۡۚ ثُمَّ ٱتَّخَذُواْ ٱلۡعِجۡلَ مِنۢ بَعۡدِ مَا جَآءَتۡهُمُ ٱلۡبَيِّنَٰتُ فَعَفَوۡنَا عَن ذَٰلِكَۚ وَءَاتَيۡنَا مُوسَىٰ سُلۡطَٰنٗا مُّبِينٗا 153
О Посланиче, Јевреји ти траже да им спустиш целу књигу са неба, као што је Мојсију објављена Тора, да би им то био знак твоје истинитости. Не сматрај то што траже крупним, њихови су преци од Мојсија тражили крупнију ствар од тога, када су му тражили да им покаже Аллаха, да Га виде директно, па су усмрћени као казна за то што су тражили. Након тога их је Аллах оживео, па су обожавали теле мимо Аллаха, и то након што су им јасни докази дошли, докази Аллахове једноће, докази да само Аллах све ствара, све поседује и свиме управља, докази да само Аллах заслужује да буде обожаван. Затим смо им прешли преко тога, и Мојсију смо дали јасни доказ против његовог народа.
وَرَفَعۡنَا فَوۡقَهُمُ ٱلطُّورَ بِمِيثَٰقِهِمۡ وَقُلۡنَا لَهُمُ ٱدۡخُلُواْ ٱلۡبَابَ سُجَّدٗا وَقُلۡنَا لَهُمۡ لَا تَعۡدُواْ فِي ٱلسَّبۡتِ وَأَخَذۡنَا مِنۡهُم مِّيثَٰقًا غَلِيظٗا 154
Ми смо изнад њих брдо подигли, да би чврст завет од њих узели, плашећи их, како би по њему радили. Рекли смо им тада: "Уђите у свету кућу у Јерусалиму погнутих глава." Али су ушли идући уназад и исмејавајући се. И рекли смо им: "Немојте чинити преступ ловећи суботом." Али су они учинили тај преступ. Узели смо од њих чврст завет, али су га они прекршили.
Ономе коме је неправда учињена дозвољено је да говори о томе и да говори о неправеднику, казујући то ономе од кога се нада да му може помоћи и вратити његово право, макар рекао оно што неправедник не воли да се о њему каже.
Ови ајети подстичу муслимана да опрашта, чак и када је у могућности да казни, као што Аллах опрашта иако је у могућности да казни.
Није довољно веровати само у неке посланике, већ је обавезно веровати у све посланике.