اللغة
فَإِن كَذَّبُوكَ فَقُل رَّبُّكُمۡ ذُو رَحۡمَةٖ وَٰسِعَةٖ وَلَا يُرَدُّ بَأۡسُهُۥ عَنِ ٱلۡقَوۡمِ ٱلۡمُجۡرِمِينَ 147
О Посланиче, ако у лаж угоне тебе и оно са чим си дошао од свог Господара, реци им, подстичући их да прихвате истину: "Доиста је ваш Господар милостив и зато не жури да вас казни." И реци им, упозоравајући их: "Његову казну нико не може одагнати од оних који чине грехе када Он одлучи да их казни."
سَيَقُولُ ٱلَّذِينَ أَشۡرَكُواْ لَوۡ شَآءَ ٱللَّهُ مَآ أَشۡرَكۡنَا وَلَآ ءَابَآؤُنَا وَلَا حَرَّمۡنَا مِن شَيۡءٖۚ كَذَٰلِكَ كَذَّبَ ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِهِمۡ حَتَّىٰ ذَاقُواْ بَأۡسَنَاۗ قُلۡ هَلۡ عِندَكُم مِّنۡ عِلۡمٖ فَتُخۡرِجُوهُ لَنَآۖ إِن تَتَّبِعُونَ إِلَّا ٱلظَّنَّ وَإِنۡ أَنتُمۡ إِلَّا تَخۡرُصُونَ 148
Многобошци ће рећи, правдајући своје многобоштво Аллаховом вољом и Његовим одређењем: "Да је Аллах хтео да ми и наши преци не чинимо многобоштво - ми га не бисмо чинили, и да је Аллах хтео да не забранимо себи оно што смо забранили - ми га не бисмо забранили." Такве ништавне доказе су наводили и порицатељи посланика пре њих, па су говорили: "Да је Аллах хтео да их не угонимо у лаж - ми их не бисмо угонили у лаж." И устрајали су на том порицању све док нису искусили Нашу казну коју смо на њих спустили. О Посланиче, реци тим многобошцима: "Да ли имате доказ да је Аллах задовољан да Му друге придружујете и да дозвољавате оно што је Он забранио? Ваше дело није доказ да је Он тиме задовољан вама, ви у томе следите само претпоставке које вам ништа неће користити и ви сте само лажови."
قُلۡ فَلِلَّهِ ٱلۡحُجَّةُ ٱلۡبَٰلِغَةُۖ فَلَوۡ شَآءَ لَهَدَىٰكُمۡ أَجۡمَعِينَ 149
О Посланиче, реци многобошцима: "Ако немате других мимо ових слабих доказа, па Аллах има категорички доказ који прекида сва ваша оправдања и побија ваше претпоставке за које се вежете. Да је Аллах хтео да све вас упути ка истини - Он би вас упутио."
قُلۡ هَلُمَّ شُهَدَآءَكُمُ ٱلَّذِينَ يَشۡهَدُونَ أَنَّ ٱللَّهَ حَرَّمَ هَٰذَاۖ فَإِن شَهِدُواْ فَلَا تَشۡهَدۡ مَعَهُمۡۚ وَلَا تَتَّبِعۡ أَهۡوَآءَ ٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بَِٔايَٰتِنَا وَٱلَّذِينَ لَا يُؤۡمِنُونَ بِٱلۡأٓخِرَةِ وَهُم بِرَبِّهِمۡ يَعۡدِلُونَ 150
О Посланиче, реци тим многобошцима који забрањују оно што је Аллах дозволио и тврде да је Аллах то забранио: "Доведите ваше сведоке који ће сведочити да је Аллах забранио ове ствари." Ако буду посведочили без знања, немој им веровати, јер је то лажно сведочанство. И немој следити прохтеве оних који суде по својим страстима, они су Наше речи и доказе у лаж угонили кад су забранили оно што им је Аллах дозволио. И немој следити оне који не верују у свог Господара, који Му друге приписују, јер такав није достојан да буде слеђен.
۞قُلۡ تَعَالَوۡاْ أَتۡلُ مَا حَرَّمَ رَبُّكُمۡ عَلَيۡكُمۡۖ أَلَّا تُشۡرِكُواْ بِهِۦ شَيۡٔٗاۖ وَبِٱلۡوَٰلِدَيۡنِ إِحۡسَٰنٗاۖ وَلَا تَقۡتُلُوٓاْ أَوۡلَٰدَكُم مِّنۡ إِمۡلَٰقٖ نَّحۡنُ نَرۡزُقُكُمۡ وَإِيَّاهُمۡۖ وَلَا تَقۡرَبُواْ ٱلۡفَوَٰحِشَ مَا ظَهَرَ مِنۡهَا وَمَا بَطَنَۖ وَلَا تَقۡتُلُواْ ٱلنَّفۡسَ ٱلَّتِي حَرَّمَ ٱللَّهُ إِلَّا بِٱلۡحَقِّۚ ذَٰلِكُمۡ وَصَّىٰكُم بِهِۦ لَعَلَّكُمۡ تَعۡقِلُونَ 151
О Посланиче, реци људима: "Дођите да вам кажем оно што је Аллах забранио: забранио вам је да Му друге поред Њега обожавате, и да се према родитељима лоше односите, и да вашу децу убијате због сиромаштва - Ми опскрбљујемо и вас и њих - и забранио вам је да се разврату приближавате, јавно и тајно, и да људско биће убијете осим са правом, као што је смртна казна за случајеве одређене исламским верозаконом. Ово споменуто вам Аллах опоручује како бисте схватили Његове наредбе и забране."
Ови одломци указују да се треба чувати греха који изазивају Божју казну, јер када Он жели грешнике да казни - нико не може да Га заустави.
Пошто је Аллах сваком дао моћ и вољу на основу чега чини дела којима је задужен, правдање судбином за нечињење наређеног и неклоњење забрањеног је чиста неправда и обични инат.
Ови одломци указују да онолико колико човек примењује Божје наредбе толико је разуман и обратно.
Забрана приближавања разврату је ширег значења од забране самог чињења, јер представља забрану свега што води разврату.