اللغة
وَلِيُمَحِّصَ ٱللَّهُ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَيَمۡحَقَ ٱلۡكَٰفِرِينَ 141
Од мудрости ових искушења јесте и чишћење верника од греха и чишћење њихових редова од лицемера, како би на тај начин уништио невернике.
أَمۡ حَسِبۡتُمۡ أَن تَدۡخُلُواْ ٱلۡجَنَّةَ وَلَمَّا يَعۡلَمِ ٱللَّهُ ٱلَّذِينَ جَٰهَدُواْ مِنكُمۡ وَيَعۡلَمَ ٱلصَّٰبِرِينَ 142
О верници, зар сте мислили да ћете ући у Рај без искушења и стрпљења кроз која се суочавају они који се истински боре на Аллаховом путу и који су стрпљиви на искушењима која их притом задесе?
وَلَقَدۡ كُنتُمۡ تَمَنَّوۡنَ ٱلۡمَوۡتَ مِن قَبۡلِ أَن تَلۡقَوۡهُ فَقَدۡ رَأَيۡتُمُوهُ وَأَنتُمۡ تَنظُرُونَ 143
О верници, ви сте прижељкивали сусрет са неверницима да бисте погинули на Аллаховом путу, као што су то постигла ваша браћа у бици на Бедру, али то ваше прижељкивање је било пре него што сте видели смрт и жестину битке - па сада у бици на Ухуду гледате то својим очима!
Након што се раширила вест, током битке на Ухуду, да је убијен Мухаммед, нека је Аллахов мир и благослов на њега, Аллах објављује одломак којима кори вернике који су због те вести одустали од борбе, па каже:
وَمَا مُحَمَّدٌ إِلَّا رَسُولٞ قَدۡ خَلَتۡ مِن قَبۡلِهِ ٱلرُّسُلُۚ أَفَإِيْن مَّاتَ أَوۡ قُتِلَ ٱنقَلَبۡتُمۡ عَلَىٰٓ أَعۡقَٰبِكُمۡۚ وَمَن يَنقَلِبۡ عَلَىٰ عَقِبَيۡهِ فَلَن يَضُرَّ ٱللَّهَ شَيۡٔٗاۗ وَسَيَجۡزِي ٱللَّهُ ٱلشَّٰكِرِينَ 144
Мухаммед је само посланик, као што су и раније долазили Аллахови посланици. Сви су они умрли, било природном смрћу или су убијени. Зар ћете, ако умре Мухаммед или буде убијен, напустити вашу веру и оставити борбу на Аллаховом путу? Онај ко отпадне од вере ништа неће наудити Аллаху, јер је Аллах апсолутно снажни и силни, већ такав сам себи штети, јер је себе изложио пропасти и на овом свету и на Будућем. Аллах ће захвалне наградити најлепшом наградом, зато што су били постојани у својој вери и зато што су се борили на Његовом путу.
وَمَا كَانَ لِنَفۡسٍ أَن تَمُوتَ إِلَّا بِإِذۡنِ ٱللَّهِ كِتَٰبٗا مُّؤَجَّلٗاۗ وَمَن يُرِدۡ ثَوَابَ ٱلدُّنۡيَا نُؤۡتِهِۦ مِنۡهَا وَمَن يُرِدۡ ثَوَابَ ٱلۡأٓخِرَةِ نُؤۡتِهِۦ مِنۡهَاۚ وَسَنَجۡزِي ٱلشَّٰكِرِينَ 145
Ниједна особа неће умрети осим Аллаховим одређењем, након што је истекао рок живота којег јој је Аллах прописао. Тај рок се не може померити ни напред ни назад. Ко буде радио добра дела желећи овосветску награду, Ми ћемо му дати од овог света оно што му је одређено, а на Будућем свету неће имати никакве награде. А ко буде радио добра дела желећи Аллахову награду на Будућем свету, Ми ћемо му је дати, а захвалне ћемо најлепшом наградом наградити.
وَكَأَيِّن مِّن نَّبِيّٖ قَٰتَلَ مَعَهُۥ رِبِّيُّونَ كَثِيرٞ فَمَا وَهَنُواْ لِمَآ أَصَابَهُمۡ فِي سَبِيلِ ٱللَّهِ وَمَا ضَعُفُواْ وَمَا ٱسۡتَكَانُواْۗ وَٱللَّهُ يُحِبُّ ٱلصَّٰبِرِينَ 146
Колико је само било веровесника уз које су се борили њихови следбеници на Аллаховом путу, па се нису сустегли од борбе иако су гинули и били рањавани, нити су клонили у борби против непријатеља, нити су му се покорили. Напротив, били су стрпљиви и постојани, а Аллах воли оне који су стрпљиви на тешкоћама које сусрећу на Његовом путу.
وَمَا كَانَ قَوۡلَهُمۡ إِلَّآ أَن قَالُواْ رَبَّنَا ٱغۡفِرۡ لَنَا ذُنُوبَنَا وَإِسۡرَافَنَا فِيٓ أَمۡرِنَا وَثَبِّتۡ أَقۡدَامَنَا وَٱنصُرۡنَا عَلَى ٱلۡقَوۡمِ ٱلۡكَٰفِرِينَ 147
Када ове стрпљиве задеси каква тешкоћа и искушење, они само кажу: "Господару наш, опрости нам грехе и преступе, учврсти наше кораке када на бојном пољу сретнемо непријатеља, и помогни нас против народа који у Тебе не верује."
فََٔاتَىٰهُمُ ٱللَّهُ ثَوَابَ ٱلدُّنۡيَا وَحُسۡنَ ثَوَابِ ٱلۡأٓخِرَةِۗ وَٱللَّهُ يُحِبُّ ٱلۡمُحۡسِنِينَ 148
Аллах им је дао награду на овом свету, тиме што им је дао победу против непријатеља и дао им је власт на Земљи, и даће им још лепшу награду на Будућем свету и биће задовољан њима, и настаниће их на месту вечне среће, у Рају. Аллах воли оне који на најлепши начин обављају своја богослужења и који се на најбољи начин опходе према другима.
Искушење је један од Аллахових закона на овом свету, и кроз њега се раздвајају они који су борци, искрени и стрпљиви од оних који то нису.
Обавеза је да борба на Аллаховом путу и позивање Њему не зависе о неком човеку, ма о коме се радило, па да нестанком те особе престане борба и позивање у Ислам.
Људски животни векови су статични код Аллаха, неће их продужити жеља за животом нити ће их умањити храброст и смелост на бојном пољу.
Људске интенције и намере се разликују, неки желе Аллахову награду, а неки желе само овосветску корист, и Аллах ће сваког обрачунати за његове намере и за његова дела.