قَٰتِلُوهُمۡ يُعَذِّبۡهُمُ ٱللَّهُ بِأَيۡدِيكُمۡ وَيُخۡزِهِمۡ وَيَنصُرۡكُمۡ عَلَيۡهِمۡ وَيَشۡفِ صُدُورَ قَوۡمٖ مُّؤۡمِنِينَ 14
О правоверни, убијајте многобошце, Бог ће да их казни вашим рукама, понизиће их поразом и падањем у заробљеништво, док ће вама помоћи и излечити срца ваша од бриге и туге, проузроковане њиховим насртањем на вас. Ви учините оно чиме вас Ми задужујемо, а леп завршетак вама припада.
وَيُذۡهِبۡ غَيۡظَ قُلُوبِهِمۡۗ وَيَتُوبُ ٱللَّهُ عَلَىٰ مَن يَشَآءُۗ وَٱللَّهُ عَلِيمٌ حَكِيمٌ 15
Бог ће дати да то буде разлог за отклањање срџбе и беса из верничких срца. А када се неко од противника покаје – па, Узвишени Бог зна да ли је његово покајање искрено, и од тога зависи хоће ли оно бити прихваћено. Бог мудро одређује кога ће да упути, а кога ће да остави у заблуду. Он је мудар и у оном што прописује.
أَمۡ حَسِبۡتُمۡ أَن تُتۡرَكُواْ وَلَمَّا يَعۡلَمِ ٱللَّهُ ٱلَّذِينَ جَٰهَدُواْ مِنكُمۡ وَلَمۡ يَتَّخِذُواْ مِن دُونِ ٱللَّهِ وَلَا رَسُولِهِۦ وَلَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ وَلِيجَةٗۚ وَٱللَّهُ خَبِيرُۢ بِمَا تَعۡمَلُونَ 16
Не мислите, о верници, да ће вас Бог, Зналац свих тајни, оставити а да вас неће искушавати, јер Он жели да вам покаже какви сте и какви можете бити, да се види ко је искрен у борби на Његову путу и ко од вас, уместо Господара и Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, није узео никог за присног пријатеља. Богу Свезнајућем су, о људи, позната сва ваша дела, јавна и тајна, Он их бележи и на Судњем дану даће вам у целости оно што сте заслужили; добре вернике ће да награди, а зле људе да казни.
مَا كَانَ لِلۡمُشۡرِكِينَ أَن يَعۡمُرُواْ مَسَٰجِدَ ٱللَّهِ شَٰهِدِينَ عَلَىٰٓ أَنفُسِهِم بِٱلۡكُفۡرِۚ أُوْلَٰٓئِكَ حَبِطَتۡ أَعۡمَٰلُهُمۡ وَفِي ٱلنَّارِ هُمۡ خَٰلِدُونَ 17
Многобошци не треба да одржавају и испуњавају Божије џамије (богомоље) ибадетом и разним видовима покорности, док истовремено својим речима и делима признају своје неверовање. Њихова дела су поништена, јер им недостаје основни услов за њихово прихватање – искрена вера. На Судњем дану, биће осуђени на Ватру, у којој ће вечно боравити, осим ако се пре смрти покају за своје многобоштво.
إِنَّمَا يَعۡمُرُ مَسَٰجِدَ ٱللَّهِ مَنۡ ءَامَنَ بِٱللَّهِ وَٱلۡيَوۡمِ ٱلۡأٓخِرِ وَأَقَامَ ٱلصَّلَوٰةَ وَءَاتَى ٱلزَّكَوٰةَ وَلَمۡ يَخۡشَ إِلَّا ٱللَّهَۖ فَعَسَىٰٓ أُوْلَٰٓئِكَ أَن يَكُونُواْ مِنَ ٱلۡمُهۡتَدِينَ 18
О изградњи и одржавању џамија брину се искључиво они који верују у свог Господара, Бога, Узвишеног, покоравају се Веровеснику, нека је мир над њим и Божја милост, клањају намаз, дају зекат, само од Бога страхују и ничијег се прекора не боје. За њих се може надати да ће их Милостиви Бог упутити, па ће бити брижни у одржавању џамија и склони чињењу других добрих дела. А кад је реч о многобошцима, они су веома далеко од тога.
۞أَجَعَلۡتُمۡ سِقَايَةَ ٱلۡحَآجِّ وَعِمَارَةَ ٱلۡمَسۡجِدِ ٱلۡحَرَامِ كَمَنۡ ءَامَنَ بِٱللَّهِ وَٱلۡيَوۡمِ ٱلۡأٓخِرِ وَجَٰهَدَ فِي سَبِيلِ ٱللَّهِۚ لَا يَسۡتَوُۥنَ عِندَ ٱللَّهِۗ وَٱللَّهُ لَا يَهۡدِي ٱلۡقَوۡمَ ٱلظَّٰلِمِينَ 19
Зар мислите, о многобошци, да је онај који ходочаснике напаја водом и води бригу о Часном храму једнак оном који верује у Бога и у Судњи дан и бори се на Божјем путу?! Они не могу бити једнаки: дела неверника ништавна су, а Бог је задовољан трудом верника.
ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَهَاجَرُواْ وَجَٰهَدُواْ فِي سَبِيلِ ٱللَّهِ بِأَمۡوَٰلِهِمۡ وَأَنفُسِهِمۡ أَعۡظَمُ دَرَجَةً عِندَ ٱللَّهِۚ وَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡفَآئِزُونَ 20
Они који верују у Бога, исељавају се из своје у исламску земљу и боре се на Божјем путу, имецима и животима, на највећем су ступњу код Бога. Они ће на оба света остварити своје жеље и биће истински добитници.
Бог воли вернике и води бригу о њима. Заправо, воли их толико да је учинио да одагнавање туге и срџбе из срца верника буде један од циљева Ислама.
Бог је прописао вођење борбе на Божјем путу да би се помоћу тога остварио велики циљ – направила разлика између искрених верника, који су спремни дати живот за веру, и лажова, који само говоре да су верници.
Џамије одржавају само искрени верници, помоћу чињења добрих дела а у првом реду је обављање намаза и давање зеката, и помоћу богобојазности, која је окосница сваког добра.
Веровање у Бога и вођење борбе на Његовом путу вредније је за много разина од напајања ходочасника и одржавања светог храма у Меки. То је тако, јер је веровање окосница вере, а борба на Божјем путу врхунац Ислама.