اللغة

اختر السورة

1 الفاتحة 2 البقرة 3 آل عمران 4 النساء 5 المائدة 6 الأنعام 7 الأعراف 8 الأنفال 9 التوبة 10 يونس 11 هود 12 يوسف 13 الرعد 14 ابراهيم 15 الحجر 16 النحل 17 الإسراء 18 الكهف 19 مريم 20 طه 21 الأنبياء 22 الحج 23 المؤمنون 24 النور 25 الفرقان 26 الشعراء 27 النمل 28 القصص 29 العنكبوت 30 الروم 31 لقمان 32 السجدة 33 الأحزاب 34 سبإ 35 فاطر 36 يس 37 الصافات 38 ص 39 الزمر 40 غافر 41 فصلت 42 الشورى 43 الزخرف 44 الدخان 45 الجاثية 46 الأحقاف 47 محمد 48 الفتح 49 الحجرات 50 ق 51 الذاريات 52 الطور 53 النجم 54 القمر 55 الرحمن 56 الواقعة 57 الحديد 58 المجادلة 59 الحشر 60 الممتحنة 61 الصف 62 الجمعة 63 المنافقون 64 التغابن 65 الطلاق 66 التحريم 67 الملك 68 القلم 69 الحاقة 70 المعارج 71 نوح 72 الجن 73 المزمل 74 المدثر 75 القيامة 76 الانسان 77 المرسلات 78 النبإ 79 النازعات 80 عبس 81 التكوير 82 الإنفطار 83 المطففين 84 الإنشقاق 85 البروج 86 الطارق 87 الأعلى 88 الغاشية 89 الفجر 90 البلد 91 الشمس 92 الليل 93 الضحى 94 الشرح 95 التين 96 العلق 97 القدر 98 البينة 99 الزلزلة 100 العاديات 101 القارعة 102 التكاثر 103 العصر 104 الهمزة 105 الفيل 106 قريش 107 الماعون 108 الكوثر 109 الكافرون 110 النصر 111 المسد 112 الإخلاص 113 الفلق 114 الناس

فَإِذَا جَآءَتۡهُمُ ٱلۡحَسَنَةُ قَالُواْ لَنَا هَٰذِهِۦۖ وَإِن تُصِبۡهُمۡ سَيِّئَةٞ يَطَّيَّرُواْ بِمُوسَىٰ وَمَن مَّعَهُۥٓۗ أَلَآ إِنَّمَا طَٰٓئِرُهُمۡ عِندَ ٱللَّهِ وَلَٰكِنَّ أَكۡثَرَهُمۡ لَا يَعۡلَمُونَ 131

Када фараоновом народу дође плодна година, и када уберу пуно плодова и усева, и падну цене, они кажу: "Ово смо добили јер смо заслужили, и јер то нама припада. "Док ако их задеси искушење попут суше, мноштва болести и других, мисле да им је Мојсије са његовим народом донео несрећу, док је истина да их све то погађа Божјом одредбом, и у томе ни Мојсије нити било ко други има удела, осим у случају да је Мојсије молио против њих. Међутим, већина њих не зна па те ствари приписују неком другом мимо Богу.

وَقَالُواْ مَهۡمَا تَأۡتِنَا بِهِۦ مِنۡ ءَايَةٖ لِّتَسۡحَرَنَا بِهَا فَمَا نَحۡنُ لَكَ بِمُؤۡمِنِينَ 132

Фараонов народ рече Мојсију, мир нек је над њим, пркосећи истини: "С којим год доказом да нам дођеш доказујући да смо ми на заблуди, а ти на истини, како би нас одвратио од онога на чему смо и како бисмо ти поверовали - знај да ти никада нећемо веровати!"

فَأَرۡسَلۡنَا عَلَيۡهِمُ ٱلطُّوفَانَ وَٱلۡجَرَادَ وَٱلۡقُمَّلَ وَٱلضَّفَادِعَ وَٱلدَّمَ ءَايَٰتٖ مُّفَصَّلَٰتٖ فَٱسۡتَكۡبَرُواْ وَكَانُواْ قَوۡمٗا مُّجۡرِمِينَ 133

Па смо на њих послали велику воду као казну за њихово порицање и инат, па су се њихови усеви и плодови потопили, и послали смо им скакавце који су појели њихове усеве, и инсекте који нападају усеве или вашке које узнемиравају човека у његовој коси, и послали смо им жабе које су испуниле све њихове посуде и поквариле њихову храну, и које су им несаницу изазивале, и послали смо им крв тако да се вода у њиховим бунарима и рекама претворила у крв! Све то смо послали као јасне знакове који су долазили једни за другим, али и поред тога су охоло одбили да поверују у Бога и оно са чим им је дошао Мојсије, мир нек је над њим. Они су били народ грешни, народ који никако не оставља заблуду и који не жели прави пут.

وَلَمَّا وَقَعَ عَلَيۡهِمُ ٱلرِّجۡزُ قَالُواْ يَٰمُوسَى ٱدۡعُ لَنَا رَبَّكَ بِمَا عَهِدَ عِندَكَۖ لَئِن كَشَفۡتَ عَنَّا ٱلرِّجۡزَ لَنُؤۡمِنَنَّ لَكَ وَلَنُرۡسِلَنَّ مَعَكَ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ 134

Када их Бог казни овим стварима, они рекоше Мојсију: "О Мојсије, замоли за нас твог Господара твојим веровесништвом и тиме што ти је обећао да ће уклонити казну нашим покајањем, да од нас отклони ову казну. Ако се то испуни, ми ћемо сигурно поверовати у тебе и ослободићемо Израиљћане и послаћемо их са тобом."

فَلَمَّا كَشَفۡنَا عَنۡهُمُ ٱلرِّجۡزَ إِلَىٰٓ أَجَلٍ هُم بَٰلِغُوهُ إِذَا هُمۡ يَنكُثُونَ 135

Пошто смо отклонили казну од њих до одређеног рока када ћемо их потпуно уништити, тад гле - прекршише обећање које су дали, да ће веровати и ослободити Израиљћане. Остали су устрајни на неверству и нису ослободили Израиљћане да напусте Миср (Египат) са Мојсијем.

فَٱنتَقَمۡنَا مِنۡهُمۡ فَأَغۡرَقۡنَٰهُمۡ فِي ٱلۡيَمِّ بِأَنَّهُمۡ كَذَّبُواْ بِ‍َٔايَٰتِنَا وَكَانُواْ عَنۡهَا غَٰفِلِينَ 136

Када дође време које је одређено за њихово уништење, спустисмо на њих Нашу казну тиме што их потописмо у мору, јер су Божје знакове у лаж угонили и од јасне истине се окретали.

وَأَوۡرَثۡنَا ٱلۡقَوۡمَ ٱلَّذِينَ كَانُواْ يُسۡتَضۡعَفُونَ مَشَٰرِقَ ٱلۡأَرۡضِ وَمَغَٰرِبَهَا ٱلَّتِي بَٰرَكۡنَا فِيهَاۖ وَتَمَّتۡ كَلِمَتُ رَبِّكَ ٱلۡحُسۡنَىٰ عَلَىٰ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ بِمَا صَبَرُواْۖ وَدَمَّرۡنَا مَا كَانَ يَصۡنَعُ فِرۡعَوۡنُ وَقَوۡمُهُۥ وَمَا كَانُواْ يَعۡرِشُونَ 137

И Израиљћанима које је фараон и његов народ тлачио смо дали у наслеђе источне и западне делове земље, земље Палестине коју је Бог благословио дајући да у њој усеви и плодови рађају на најпотпунији начин. И тиме су биле испуњене обећане речи твог Господара, о Посланиче, а Његов говор је најлепши говор: (وَنُرِيدُ أَن نَّمُنَّ عَلَى ٱلَّذِينَ ٱسۡتُضۡعِفُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَنَجۡعَلَهُمۡ أَئِمَّةٗ وَنَجۡعَلَهُمُ ٱلۡوَٰرِثِينَ) "А Ми смо хтели да оне који су на земљи тлачени обдаримо и да их вођама и наследницима учинимо." (Кур'ан, Ел-Касас, 5.) Бог је дао Израиљћанима власт на Земљи јер су се стрпили на тлачењу које им је долазило од фараона и његовог народа, а уништили смо њихова станишта, замкове и усеве.

Користи кур'анских стихова:

Добро и зло бива Аллаховом одредбом која све обухвата.
Људи у искушењима и тешкоћама искрено прибегавају Богу због природног веровања које је усађено дубоко у њиховим душама.
Верник треба промишљати о Божјим знаковима и законима којима управља над Својим створењима, размишљајући о узроцима и последицама онога што се дешава.
Снага људи појединаца и држава се распршава пред Божјом величанственом снагом, а веровање у Бога је извор сваке снаге.
Узвишени Аллах награђује стрпљиве вернике тиме што им даје власт на Земљи након потлачености.

جاري التحميل…