يس

Посланиче милости, наведи меканским неверницима инаџијама поуку о којој ће размислити, тј. пример становника једног града којима је Бог Узвишени слао посланике.

Кад им је Свевишњи Бог послао двојицу посланика да их позивају да само Бога обожавају, али су становници истог тог града утерали у лаж двојицу својих посланика, и Бог је помогао трећим послаником. Тад су сва тројица известили своје суграђане да су им послати од Бога да их позову у то да само Њега обожавају и следе верозакон који је објавио.

Па ипак, многобошци су одбили позив својих посланика и казали: “Ви сте само људи као и ми, ни у чему нисте бољи од нас! Бог ниједном човеку ништа није објавио! Ви који тврдите да сте посланици, ви на Бога лажи износите!”

Ти посланици рекоше својим сународницима који су порицали истину: “Бог, Господар наш Који нас је послао, зна да смо ми вама, становници овог града, уистину послати. И то нам је довољно као доказ.”

“Ми смо вам дужни доставити Божју посланицу у потпуности”, казаше посланици. “То је наша обавеза, а Бог упуту даје.”

Међутим, грешни становници оног града рекоше: “Ми пак слутимо да нам ви несрећу доносите тиме у шта нас позивате. Не престанете ли нас позивати и упозоравати на Божју казну, каменоваћемо вас! Болна казна ће вас од нас задесити, без имало сумње.”

На то се посланици обратише својим сународницима: “Узрок ваше несреће јесте сами ви! Узрок ваше несреће лежи у неверству које чините. Зар нам претите каменовањем и видите лош предзнак у томе што вас подсећамо на Бога? Па ви сте народ који је претерао у чињењу неверства и злих дела.”

И с периферије града стиже неки човек који је сазнао да су становници града чврсто одлучили казнити своје посланике смртном казном. Упозорио их је: “О моји сународници, верујте у ове посланике!”

“Следите Божје посланике”, казао је, “који од вас не траже никакву надокнаду за труд који улажу у позивање Богу! А поред тога су на истини, достављају Божју објаву. Преко је потребно да такве следите.”

Упитао их је тај добри човек: “Зашто не бих обожавао једино Бога, Који ме је створио? Зашто ви не бисте обожавали једино Бога, Који вас је створио? Њему ћете се вратити, па ће вас Он оживети и дати вам оно што сте заслужили.”

Упитао их је и ово: “Зар да мимо Бога обожавам друга, лажна божанства, која ми не могу никакво добро донети нити ме могу од каквог зла сачувати? Ако Милостиви Бог жели да ме снађе какво зло, лажна божанства неће ми уопште помоћи нити ће ме моћи избавити ако ли умрем као неверник.”

“Био бих заиста у очитој заблуди кад бих прихватио лажна божанства, а клонио се обожавања свог Господара, Узвишеног Бога, Који то једино заслужује. То би била очита грешка и отуђивање од истине.”

“Ја уистину верујем у вашег Господара, Бога, осим Којег нема другог истинског божанства, и Њему сам послушан! Послушајте ово што вам говорим! Не марим за претњама да ћете ме убити!” Пошто је овај добри човек упозорио своје сународнике, они су га убили и Бог га је увео у Рај.

И након што је овај човек погинуо на Божјем путу, ради уздизања Божје речи, речено му је: “Уђи у Рај!” А он, у Рају, видевши какво га уживање и благодат дочекаше, рече: “Камо среће да је и мој народ могао да зна да сам сасвим срећан и почашћен, и да ми је Бог опростио грехе, и да ме је почастио - поверовали би и заслужили овакву награду!”

Речено му је због части јер је погинуо на Божјем путу: "Уђи у Рај!" А када је ушао у Рај и видео какве су му благодати дате пожелео је и казао: “О када би моји сународници знали да ми је Бог, Господар мој, опростио грехе и дао ми високе степене зато што сам веровао у Њега, само Њега искрено обожавао и следио посланике, можда би се одазвали Божјим посланицима па би и они ушли у Рај као што сам ја ушао.”