اللغة
وَإِذۡ يَرۡفَعُ إِبۡرَٰهِۧمُ ٱلۡقَوَاعِدَ مِنَ ٱلۡبَيۡتِ وَإِسۡمَٰعِيلُ رَبَّنَا تَقَبَّلۡ مِنَّآۖ إِنَّكَ أَنتَ ٱلسَّمِيعُ ٱلۡعَلِيمُ 127
О веровесниче, сети се када су Аврам и Исмаил подигли темеље Кабе, говорећи понизно и скрушено: "Господару наш, прими од нас ова наша дела – у која спада и изградња Кабе – јер заиста си Ти онај који прима наше молбе, онај који зна наше намере и наша дела."
رَبَّنَا وَٱجۡعَلۡنَا مُسۡلِمَيۡنِ لَكَ وَمِن ذُرِّيَّتِنَآ أُمَّةٗ مُّسۡلِمَةٗ لَّكَ وَأَرِنَا مَنَاسِكَنَا وَتُبۡ عَلَيۡنَآۖ إِنَّكَ أَنتَ ٱلتَّوَّابُ ٱلرَّحِيمُ 128
"Господару наш, учини нас преданим Твојој одредби и наредби, да Ти никог не придружујемо, и од нашег потомства учини заједницу која је Теби предана. Научи нас како да Те обожавамо, опрости наше грехе и пропусте у нашој покорности Теби, доиста Си Ти Онај Који прихвата покајање покајника, Онај Који на њих спушта Своју милост."
رَبَّنَا وَٱبۡعَثۡ فِيهِمۡ رَسُولٗا مِّنۡهُمۡ يَتۡلُواْ عَلَيۡهِمۡ ءَايَٰتِكَ وَيُعَلِّمُهُمُ ٱلۡكِتَٰبَ وَٱلۡحِكۡمَةَ وَيُزَكِّيهِمۡۖ إِنَّكَ أَنتَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلۡحَكِيمُ 129
"Господару наш, учини од њих посланика од потомака Исмаила, који ће им учити Твоје објављене речи и доказе, који ће их Кур'ану и Суннету подучавати, који ће их од многобоштва и презрених ствари очистити, а доиста Си Ти Снажни, Силни и Мудри у Својим поступцима."
وَمَن يَرۡغَبُ عَن مِّلَّةِ إِبۡرَٰهِۧمَ إِلَّا مَن سَفِهَ نَفۡسَهُۥۚ وَلَقَدِ ٱصۡطَفَيۡنَٰهُ فِي ٱلدُّنۡيَاۖ وَإِنَّهُۥ فِي ٱلۡأٓخِرَةِ لَمِنَ ٱلصَّٰلِحِينَ 130
Ко год се окрене од вере Аврама, мир нек је над њим, ка некој другој вери - такав је сам себи неправду учинио својом наивношћу, остављајући истину и следећи заблуду. Такав је задовољан понижењем. Аллах је Аврама на овом свету учинио послаником и Својим пријатељем, а на Будућем свету је од добрих који су обавили оно што им је Аллах ставио у обавезу, па су постигли узвишене степене.
إِذۡ قَالَ لَهُۥ رَبُّهُۥٓ أَسۡلِمۡۖ قَالَ أَسۡلَمۡتُ لِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ 131
Аллах га је одабрао зато што није оклевао да буде предан Аллаху, када му је Он наредио: "Само Мене обожавај и само се Мени покоравај." Па је Аврам рекао: "Аллаху се предајем, Створитељу створења, и њиховом Опскрбитељу и Управитељу.
وَوَصَّىٰ بِهَآ إِبۡرَٰهِۧمُ بَنِيهِ وَيَعۡقُوبُ يَٰبَنِيَّ إِنَّ ٱللَّهَ ٱصۡطَفَىٰ لَكُمُ ٱلدِّينَ فَلَا تَمُوتُنَّ إِلَّا وَأَنتُم مُّسۡلِمُونَ 132
Аврам је опоручио својим синовима ове речи: "Предао сам се Господару свих светова." Њих је опоручио и Јаков својим синовима, и обојица су својим синовима казали: (أَسۡلَمۡتُ لِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ) "Аллах вам је одабрао ислам као веру, па га се држите све док вам смрт не дође, па умрите као муслимани у формалном и суштинском смислу.
أَمۡ كُنتُمۡ شُهَدَآءَ إِذۡ حَضَرَ يَعۡقُوبَ ٱلۡمَوۡتُ إِذۡ قَالَ لِبَنِيهِ مَا تَعۡبُدُونَ مِنۢ بَعۡدِيۖ قَالُواْ نَعۡبُدُ إِلَٰهَكَ وَإِلَٰهَ ءَابَآئِكَ إِبۡرَٰهِۧمَ وَإِسۡمَٰعِيلَ وَإِسۡحَٰقَ إِلَٰهٗا وَٰحِدٗا وَنَحۡنُ لَهُۥ مُسۡلِمُونَ 133
Или сте били присутни када је Јаков на самртној постељи био, када је своје синове упитао: "Шта ћете обожавати након моје смрти?" А они рекоше: "Обожаваћемо твог Бога, и Бога твојих предака: Аврама, Исмаила и Исака. То је један Бог, и ми Му ништа придруживати нећемо, само Њему ћемо предани и покорни бити."
تِلۡكَ أُمَّةٞ قَدۡ خَلَتۡۖ لَهَا مَا كَسَبَتۡ وَلَكُم مَّا كَسَبۡتُمۡۖ وَلَا تُسَۡٔلُونَ عَمَّا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ 134
То је народ који је био и нестао, међу осталим претходним заједницама, и добили су на Будућем свету сходно својим делима. Њима припада оно што су стекли, било добро или лоше, а вама припада оно што сте ви стекли, и нећете бити питани о њиховим делима, нити ће ико одговарати за туђи грех. Свако ће бити одговоран за оно што је урадио, па немојте да будете заузети делима претходних народа па да запоставите вођење рачуна о својим делима. Сваком човеку ће, након Аллахове милости, користити само његово добро дело.
Верник који се боји Аллаха неће бити обмањен својим добрим делима, већ се боји да ће му бити одбијена, да му их Аллах неће примити. Зато он пуно моли Аллаха да му прими добра дела.
Овде је истакнут благослов молитве оца веровесника, Аврама, мир нек је над њим, којем је Аллах услишио молитву и учинио да печат веровесника и најбољи посланик буде његов потомак из Меке.
Вера Аврама, мир нек је над њим, је монотеизам, који се слаже са чистом људском природом. Од ње се неће удаљити осим незналица који се супротставља неисквареној људској природи.
Прописаност остављања опоруке потомцима да следе Упуту, и узимање завета од њих да ће се држати истине и да ће бити постојани на њој.