اللغة
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ قَٰتِلُواْ ٱلَّذِينَ يَلُونَكُم مِّنَ ٱلۡكُفَّارِ وَلۡيَجِدُواْ فِيكُمۡ غِلۡظَةٗۚ وَٱعۡلَمُوٓاْ أَنَّ ٱللَّهَ مَعَ ٱلۡمُتَّقِينَ 123
Бог Узвишени наређује верницима да се боре против оних неверника непријатеља који су у њиховој близини, јер им они представљају опасност. Наредио им је такође да укажу на своју снагу и строгост, како би на тај начин уплашили невернике и спречили њихове нападе и зло. Бог је уз вернике, помаже их и даје им потпору.
وَإِذَا مَآ أُنزِلَتۡ سُورَةٞ فَمِنۡهُم مَّن يَقُولُ أَيُّكُمۡ زَادَتۡهُ هَٰذِهِۦٓ إِيمَٰنٗاۚ فَأَمَّا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ فَزَادَتۡهُمۡ إِيمَٰنٗا وَهُمۡ يَسۡتَبۡشِرُونَ 124
Када Бог објави неко поглавље своме Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, има лицемера који, изругујући се, питају: "Коме је од вас ово објављено поглавље повећало веровање у оно што Мухаммед говори?" Када су у питању верници у Бога и Његовог Посланика, то поглавље им је повећало веровање поред веровања којег су имали и они се радују Објави која им долази, јер она доноси корист и добро, како на овоме, тако и на Будућем свету.
وَأَمَّا ٱلَّذِينَ فِي قُلُوبِهِم مَّرَضٞ فَزَادَتۡهُمۡ رِجۡسًا إِلَىٰ رِجۡسِهِمۡ وَمَاتُواْ وَهُمۡ كَٰفِرُونَ 125
Лицемерима објава Кур'ана у којем се налазе прописи и казивања, само болест и сумњу повећава, јер они поричу Објаву која им долази. Болест им се повећава кад год Бог нешто објави, јер сваки пут у то сумњају, и они ће као такви умрети у неверству.
أَوَلَا يَرَوۡنَ أَنَّهُمۡ يُفۡتَنُونَ فِي كُلِّ عَامٖ مَّرَّةً أَوۡ مَرَّتَيۡنِ ثُمَّ لَا يَتُوبُونَ وَلَا هُمۡ يَذَّكَّرُونَ 126
Зар ови лицемери не виде да искушења која им долазе од Бога једном или двапута у години откривају њихову слабост и срамоте их? И поред тога што знају да то Бог чини, они се на кају због свог неверовања, нити схватају своје лицемерство. Они не узимају поуку из онога што их задеси од искушења од Бога.
وَإِذَا مَآ أُنزِلَتۡ سُورَةٞ نَّظَرَ بَعۡضُهُمۡ إِلَىٰ بَعۡضٍ هَلۡ يَرَىٰكُم مِّنۡ أَحَدٖ ثُمَّ ٱنصَرَفُواْۚ صَرَفَ ٱللَّهُ قُلُوبَهُم بِأَنَّهُمۡ قَوۡمٞ لَّا يَفۡقَهُونَ 127
Када Бог објави неко поглавље своме Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, у којој се спомињу стања лицемера, они се једни у друге загледају и кажу: "Да ли вас ико види?" Уколико их нико не би видео, они би се удаљили са места окупљања, а Бог тиме њихова срца удаљује од упуте и опроста, јер они не желе да схвате нити разумеју.
لَقَدۡ جَآءَكُمۡ رَسُولٞ مِّنۡ أَنفُسِكُمۡ عَزِيزٌ عَلَيۡهِ مَا عَنِتُّمۡ حَرِيصٌ عَلَيۡكُم بِٱلۡمُؤۡمِنِينَ رَءُوفٞ رَّحِيمٞ 128
О Арапи, дошао вам је Посланик који је од вас, Арапин као и ви, жао му је када вам је тешко и има велику жељу да кренете Божјим путем и на том путу улаже велики труд. И према верницима је посебно благ и самилостан.
فَإِن تَوَلَّوۡاْ فَقُلۡ حَسۡبِيَ ٱللَّهُ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا هُوَۖ عَلَيۡهِ تَوَكَّلۡتُۖ وَهُوَ رَبُّ ٱلۡعَرۡشِ ٱلۡعَظِيمِ 129
Уколико се они окрену од тебе, и не поверују у оно у шта их позиваш, реци им, о Посланиче: Мени је довољан Бог који једини заслужује да буде обожаван, на Њега се само ослањам и Он је Господар величанственог Престола.
Борба се отпочиње са најближим непријатељским неверницима, ако за тим има потребе.
Појашњење о стању лицемера приликом доласка Објаве, а то стање указује на узнемиреност и нервозу.
Овде се појашњава самилост и брига Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, посебно према верницима.
Указивање да се веровање повећава и смањује, и верник стално треба да води бригу о своме веровању, да га чува и обнавља, како би константно у њему напредовао.