اللغة
قَالُوٓاْ ءَامَنَّا بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ 121
Чаробњаци рекоше: "Верујемо у Господара свих створења!"
رَبِّ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ 122
"Господара Мојсијевог и Ароновог, јер само Он заслужује да буде обожаван, а не разни измишљени богови."
قَالَ فِرۡعَوۡنُ ءَامَنتُم بِهِۦ قَبۡلَ أَنۡ ءَاذَنَ لَكُمۡۖ إِنَّ هَٰذَا لَمَكۡرٞ مَّكَرۡتُمُوهُ فِي ٱلۡمَدِينَةِ لِتُخۡرِجُواْ مِنۡهَآ أَهۡلَهَاۖ فَسَوۡفَ تَعۡلَمُونَ 123
Фараон им запрети након што су поверовали у Бога Јединог: "Поверовали сте Мојсију пре него што сам вам ја дозволио!? То је ваша варка коју сте ви претходно договорили са Мојсијем како би становнике овог града извели из њега! О чаробњаци, сигурно ћете видети каква ће вас казна задесити!"
لَأُقَطِّعَنَّ أَيۡدِيَكُمۡ وَأَرۡجُلَكُم مِّنۡ خِلَٰفٖ ثُمَّ لَأُصَلِّبَنَّكُمۡ أَجۡمَعِينَ 124
"Одсећи ћу вам ноге и руке унакрст, а затим ћу вас окачити на палмина стабла како би се уплашио свако ко вас види!"
قَالُوٓاْ إِنَّآ إِلَىٰ رَبِّنَا مُنقَلِبُونَ 125
Чаробњаци му одговорише: "Ми ћемо се нашем Једином Господару вратити, и не маримо за тим чиме нам претиш."
وَمَا تَنقِمُ مِنَّآ إِلَّآ أَنۡ ءَامَنَّا بَِٔايَٰتِ رَبِّنَا لَمَّا جَآءَتۡنَاۚ رَبَّنَآ أَفۡرِغۡ عَلَيۡنَا صَبۡرٗا وَتَوَفَّنَا مُسۡلِمِينَ 126
"Ти нам само замераш, фараоне, то што смо поверовали у доказе нашег Господара након што су нам дошли преко Мојсија. Ако је то кажњиви грех, онда је то наш грех." Затим упутише молитву Богу рекавши понизно: "Господару наш, обаспи нас стрпљењем како бисмо били постојани на истини, и усмрти нас као муслимане, Теби предане, следбенике Твог посланика."
وَقَالَ ٱلۡمَلَأُ مِن قَوۡمِ فِرۡعَوۡنَ أَتَذَرُ مُوسَىٰ وَقَوۡمَهُۥ لِيُفۡسِدُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَيَذَرَكَ وَءَالِهَتَكَۚ قَالَ سَنُقَتِّلُ أَبۡنَآءَهُمۡ وَنَسۡتَحۡيِۦ نِسَآءَهُمۡ وَإِنَّا فَوۡقَهُمۡ قَٰهِرُونَ 127
Главешине фараоновог народа рекоше фараону хушкајући га против Мојсија и његових следбеника: "Зар ћеш пустити Мојсија и његов народ да шире неред по Земљи и да оставе тебе и твоја божанства позивајући у обожавање само једног Бога?" Фараон рече: "Побићемо синове Израиљеве, а у животу ћемо да им оставимо ћерке да нас служе. И ми смо, сигурно, изнад њих, и нама припада власт и моћ."
قَالَ مُوسَىٰ لِقَوۡمِهِ ٱسۡتَعِينُواْ بِٱللَّهِ وَٱصۡبِرُوٓاْۖ إِنَّ ٱلۡأَرۡضَ لِلَّهِ يُورِثُهَا مَن يَشَآءُ مِنۡ عِبَادِهِۦۖ وَٱلۡعَٰقِبَةُ لِلۡمُتَّقِينَ 128
Мојсије рече свом народу: "Народе мој, тражите помоћ од Бога Јединог и да одагна од вас зло и подари вам добро, и стрпите се у овом искушењу, јер сва је Земља Божја а није фараонова ни било кога другог па да може радити на њој шта хоће. Бог наизменично даје власт на Земљи коме Он хоће, али коначна победа на Земљи ће припасти верницима, онима који се покоравају Његовим наредбама и клоне онога што је забранио. Земља припада верницима каква год да их искушења задесе."
قَالُوٓاْ أُوذِينَا مِن قَبۡلِ أَن تَأۡتِيَنَا وَمِنۢ بَعۡدِ مَا جِئۡتَنَاۚ قَالَ عَسَىٰ رَبُّكُمۡ أَن يُهۡلِكَ عَدُوَّكُمۡ وَيَسۡتَخۡلِفَكُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ فَيَنظُرَ كَيۡفَ تَعۡمَلُونَ 129
Израиљћани рекоше Мојсију, мир нек је над њим: "О Мојсије, искушани смо од фараона убиством наших синова и остављањем наших кћери пре него што си нам дошао и након што си нам дошао." Мојсије, мир нек је над њим, им рече наговештавајући олакшање: "Можда ваш Господар уништи вашег непријатеља, фарона и његов народ, и вама да власт на Земљи након њих да би видео - а Он све зна - како ћете поступати након тога, да ли ћете бити захвални или незахвални."
وَلَقَدۡ أَخَذۡنَآ ءَالَ فِرۡعَوۡنَ بِٱلسِّنِينَ وَنَقۡصٖ مِّنَ ٱلثَّمَرَٰتِ لَعَلَّهُمۡ يَذَّكَّرُونَ 130
Ми смо казнили фараонов народ гладним годинама и сушом, затим мањком плодова и усева земље, како би опомену прихватили и поуку узели, како би схватили да је то казна за њихово неверство па да се покају Аллаху."
Поступак чаробњака који су јасно и смело обзнанили своје веровање указује на то да човек који се уздигне изнад прохтева и поведе за здравим разумом, журно ће поверовати када види доказе који то изискују.
Они који верују у Аллаха и Судњи дан су најодлучнији, најхрабрији и најстрпљивији људи у кризним временима, искушењима и ратовима.
Они који имају корист од власти хушкају владара против верника, јер останак тог владара на власти значи останак њихових овосветских интереса.
Од разлога за ускраћивање кише и повећање цена су неправда и неред на Земљи.