اللغة
يَٰٓأَيُّهَا ٱلنَّبِيُّ إِذَا جَآءَكَ ٱلۡمُؤۡمِنَٰتُ يُبَايِعۡنَكَ عَلَىٰٓ أَن لَّا يُشۡرِكۡنَ بِٱللَّهِ شَيۡٔٗا وَلَا يَسۡرِقۡنَ وَلَا يَزۡنِينَ وَلَا يَقۡتُلۡنَ أَوۡلَٰدَهُنَّ وَلَا يَأۡتِينَ بِبُهۡتَٰنٖ يَفۡتَرِينَهُۥ بَيۡنَ أَيۡدِيهِنَّ وَأَرۡجُلِهِنَّ وَلَا يَعۡصِينَكَ فِي مَعۡرُوفٖ فَبَايِعۡهُنَّ وَٱسۡتَغۡفِرۡ لَهُنَّ ٱللَّهَۚ إِنَّ ٱللَّهَ غَفُورٞ رَّحِيمٞ 12
О Веровесниче, када ти дођу жене вернице да ти положе присегу, као што се десило за време ослобођења Меке: да неће Богу никога придруживати, да ће само Њега јединог обожавати и да неће красти, и да неће блудничити, и да неће децу своју убијати као што је то био предисламски обичај, и да неће мужевима туђу децу подметати и да неће ни у чему што је добро послушност одрицати, као нпр. забрана нарицања, бријања косе, цепања одеће - ти присегу њихову прихвати и моли Бога да им опрости након што ти присегу дају. Бог, заиста, много прашта ономе ко се каје и Он је милостив према створењима.
С обзиром да је поглавље отпочело са упозорењем на опасност склапања партнерства са Божјим непријатељима, сасвим је одговарајуће да тиме буде и окончана, као потврда раније реченом. Бог Узвишени каже:
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ لَا تَتَوَلَّوۡاْ قَوۡمًا غَضِبَ ٱللَّهُ عَلَيۡهِمۡ قَدۡ يَئِسُواْ مِنَ ٱلۡأٓخِرَةِ كَمَا يَئِسَ ٱلۡكُفَّارُ مِنۡ أَصۡحَٰبِ ٱلۡقُبُورِ 13
О ви који верујете у Бога и радите према Његовом закону, не узимајте за пријатеље људе на које се Бог расрдио и који нису уверени у постојање онога света. Они не полажу никакву наду у њега, као што не полажу наду ни у повратак својим умрлих, јер не верују у проживљење.
سورة Мединско:
Подстицај верницима да подрже своју веру.
سَبَّحَ لِلَّهِ مَا فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَمَا فِي ٱلۡأَرۡضِۖ وَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلۡحَكِيمُ 1
Све што постоји на небесима и на Земљи Бога слави и велича на начин да од Њега негира све што Му не приличи. Он је Силни којег ништа не може савладати и Он је мудар у ономе што ствара, одређује и прописује.
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ لِمَ تَقُولُونَ مَا لَا تَفۡعَلُونَ 2
О ви који верујете у Бога, зашто говорите да сте нешто урадили, а у стварности нисте. Зашто се претварате пред људима?
كَبُرَ مَقۡتًا عِندَ ٱللَّهِ أَن تَقُولُواْ مَا لَا تَفۡعَلُونَ 3
Код Бога је веома мрско да говорите оно што не радите и не приличи вернику осим да буде искрен и да својим делима потврди своје речи.
إِنَّ ٱللَّهَ يُحِبُّ ٱلَّذِينَ يُقَٰتِلُونَ فِي سَبِيلِهِۦ صَفّٗا كَأَنَّهُم بُنۡيَٰنٞ مَّرۡصُوصٞ 4
Бог, заиста, воли вернике који се на Његовом путу боре, да би стекли Његово задовољство, у редовима једни поред других, као да су здање утврђено.
Након што је Бог споменуо борбу и похвалио вернике који се у редовима боре на Његовом путу, споменуо је стање Мојсијевег и Исусовог народа у своме односу према њима као посланицима, упозоравајући вернике на опасност супротстављања своме веровеснику.
وَإِذۡ قَالَ مُوسَىٰ لِقَوۡمِهِۦ يَٰقَوۡمِ لِمَ تُؤۡذُونَنِي وَقَد تَّعۡلَمُونَ أَنِّي رَسُولُ ٱللَّهِ إِلَيۡكُمۡۖ فَلَمَّا زَاغُوٓاْ أَزَاغَ ٱللَّهُ قُلُوبَهُمۡۚ وَٱللَّهُ لَا يَهۡدِي ٱلۡقَوۡمَ ٱلۡفَٰسِقِينَ 5
Спомени, о Посланиче, вест када је Мојсије рекао народу своме: "О народе мој, зашто ме узнемиравате, супротстављајући ми се, а добро знате да сам вам ја Божји посланик!" И кад они скренуше у заблуду и напустише истину коју је он донео, Бог њихова срца скрену са пута истине и устрајности, а Бог неће учврстити на истини народ који Му пркоси и који му је непокоран.
Прописаност давања присеге владару и заветовања на послушност, покорност и богобојазност.
Обавезност искрености у делима и њихове подударности с речима.
Бог Узвишени човеку појашњава пут добра и зла, па ако човек одабере странпутицу и заблуду, па се не покаје, Бог му још више повећа заблуду.