لقمان

Узвишени Бог дао је добром човеку Локману, искреном покајнику, мудрост која се огледала у разумевању вере, исправном промишљању и мудрим саветима, и наредио му је да се захваљује Богу на тим благодатима чинећи добра дела и сустежући се од греха. Бог Узвишени је независтан од свих светова и Он нема користи од веровања верника нити штету од непокорности грешника и неверника, па ко верује и захваљује – то ради у своју корист, а ко пориче благодати и не верује у Бога, Који створењима издашно даје благодати – па Бог је Себи довољан, свака захвала Њему припада, увек и у сваком стању.

И спомени, Посланиче, дан кад се Локман обратио свом сину, постичући га на добро, а одвраћајући га од зла. Наиме, рекао му је да се добро чува многобоштва, па му је рекао да је то један од највећих и најгнуснијих греха који има за последицу да човек вечно остане у Ватри.

Свезнајући Бог опоручио је и заповедио је човеку да чини доброчинство својим родитељима и да им се покорава у оном у чему није непослушност према Богу. Мајка га је носила једва подносећи трудноћу, трпећи све теже и теже болове и разне непријатности; носи га и одбија од дојења у току две године. Бог Узвишени је заповедио човеку да се захваљује својим родитељима, и да чини добра дела а да се сустеже од свега шта не ваља, јер ће се Богу сви вратити, па ће добре наградити, а зле казнити.

Па ипак, буду ли те родитељи навраћали да одбациш праву веру у милостивог Бога, да друге обожаваш и да грехе чиниш, немој им се покорити у томе – послушност је само у чињењу добра, не може се бити послушно човеку у оном што је Свевишњи Бог забранио да се чини. Али, немој дозволити да те непослушност према родитељима, кад је реч о забрањеном, наведе на ружно понашање према њима, него им чини добро, дружи се с њима и благо се према њима опходи, следећи притом пут покајника, оних који се враћају Силном Богу чинећи добра дела и сустежући се од порока. А после смрти, знајте поуздано, следи повратак Свезнајућем Богу, Који ће сваког обавестити о оном шта је радио и, сваком дати према заслугама!

“Синко мој”, обратио се затим Локман свом сину, саветујући га, “Бог Узвишени, зна за свако дело, било оно добро или лоше, па макар било тешко као зрно горушице, на стени или ма где на небесима или у земљи, и Он ће га показати на Дану судњем, да би свако био награђен или кажњен према оном што је радио. Бог је благ према људима, па им даје добро и чува их од зла на најлепши начин. Бог је о свему добро обавештен, ништа Му није скривено.”

Мудри Локман наредио је свом сину да обавља молитву исправно и у потпуности, јер је молитва стуб вере и одвраћа од неваљалих дела и зла, и да буде стрпљив приликом искушења. То је све наредба од Узвишеног Бога који заповеда да се чини доброчинство, и у погледу тога нема избора, то је обавеза.

Локман је свом сину такође рекао: “Немој лице своје од људи да окрећеш, из охолости и умишљености да си бољи од неког, већ буди весео, благ и угодан саговорник! И немој надмено и умишљено земљом да ходаш, па Бог не воли гордог, охолог и самодопадљивог човека, који себе сматра вреднијим од других људи, и који није захвалан на благодатима које му је дао.”

“Кад ходаш, ходај скромно и одмерено, а не бахато и охоло, и спусти глас кад говориш – то спада у правила лепог понашања и указује на умност оних који тако поступају – несумњиво је глас магарца најружнији и најнепријатнији, па немој подизати свој глас беспотребно; будеш ли подизао глас у говору, личићеш магарцу."