اللغة
وَعَلَى ٱلثَّلَٰثَةِ ٱلَّذِينَ خُلِّفُواْ حَتَّىٰٓ إِذَا ضَاقَتۡ عَلَيۡهِمُ ٱلۡأَرۡضُ بِمَا رَحُبَتۡ وَضَاقَتۡ عَلَيۡهِمۡ أَنفُسُهُمۡ وَظَنُّوٓاْ أَن لَّا مَلۡجَأَ مِنَ ٱللَّهِ إِلَّآ إِلَيۡهِ ثُمَّ تَابَ عَلَيۡهِمۡ لِيَتُوبُوٓاْۚ إِنَّ ٱللَّهَ هُوَ ٱلتَّوَّابُ ٱلرَّحِيمُ 118
Бог је опростио тројици која су изостала из битке на Тебуку и чије је покајање било одложено, а они су: Ка'б. Малик, Мерара б. Реби’ и Хилал б. Умејје. Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, је издао наређење да се они игноришу, па су били веома тужни, тако да им се Земља, и поред њене ширине и пространства, учинила скученом, а њихове душе су биле стиснуте због самоће коју су осећали. У том стању знали су да је једини спас од Бога, па им се Он смиловао и ка покајању их упутио, а онда им је покајање прихватио, јер Он много прашта верницима и милостив је према њима.
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ ٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَكُونُواْ مَعَ ٱلصَّٰدِقِينَ 119
О верници, верујте у Бога, следите Његовог Посланика и радите по заповестима које је објавио, бојте се Бога и поступајте по Његовим наредбама клонећи се забрана, и будите са искреним верницима у њиховом веровању, јер без искрености нема спаса.
مَا كَانَ لِأَهۡلِ ٱلۡمَدِينَةِ وَمَنۡ حَوۡلَهُم مِّنَ ٱلۡأَعۡرَابِ أَن يَتَخَلَّفُواْ عَن رَّسُولِ ٱللَّهِ وَلَا يَرۡغَبُواْ بِأَنفُسِهِمۡ عَن نَّفۡسِهِۦۚ ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمۡ لَا يُصِيبُهُمۡ ظَمَأٞ وَلَا نَصَبٞ وَلَا مَخۡمَصَةٞ فِي سَبِيلِ ٱللَّهِ وَلَا يَطَُٔونَ مَوۡطِئٗا يَغِيظُ ٱلۡكُفَّارَ وَلَا يَنَالُونَ مِنۡ عَدُوّٖ نَّيۡلًا إِلَّا كُتِبَ لَهُم بِهِۦ عَمَلٞ صَٰلِحٌۚ إِنَّ ٱللَّهَ لَا يُضِيعُ أَجۡرَ ٱلۡمُحۡسِنِينَ 120
Становници Медине и бедуини из њене околине нису требали да изостану иза Божјег Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, када је кренуо у борбу и нису требали да своје животе чувају, запостављајући бригу о Посланиковом животу и безбедности, него им је обавеза била да своје животе у случају опасности заложе за његов, јер њих неће задесити ни жеђ, ни умор, ни глад на Божјем путу, нити ће ступити на неко место које ће невернике да наљути, нити ће икакву добит над непријатељем остварити, било да се ради о погибији, заробљавању, плену или поразу, а да им то све неће бити уписано као добро дело и код Бога примљено. Бог, заиста, неће да допусти да пропадне награда онима који чине добро, него ће ту награду чак и да им повећа.
وَلَا يُنفِقُونَ نَفَقَةٗ صَغِيرَةٗ وَلَا كَبِيرَةٗ وَلَا يَقۡطَعُونَ وَادِيًا إِلَّا كُتِبَ لَهُمۡ لِيَجۡزِيَهُمُ ٱللَّهُ أَحۡسَنَ مَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ 121
И неће уделити никакав иметак, мали или велики, нити ће икакву долину прећи, а да им то удељивање и мукотрпно путовање неће записано бити, да би им Бог узвратио бољом наградом на Будућем свету због добрих дела која су радили.
۞وَمَا كَانَ ٱلۡمُؤۡمِنُونَ لِيَنفِرُواْ كَآفَّةٗۚ فَلَوۡلَا نَفَرَ مِن كُلِّ فِرۡقَةٖ مِّنۡهُمۡ طَآئِفَةٞ لِّيَتَفَقَّهُواْ فِي ٱلدِّينِ وَلِيُنذِرُواْ قَوۡمَهُمۡ إِذَا رَجَعُوٓاْ إِلَيۡهِمۡ لَعَلَّهُمۡ يَحۡذَرُونَ 122
Верници не требају да сви иду у борбу, како их непријатељи не би напали и поразили, када се појаве. Из сваке групе, у борбу на Божјем путу треба да иде само одређени број људи, а остали треба да остану са Послаником, нека је мир над њим и милост Божја, и да уче веру од њега, и да затим подучавају оне који су отишли у борбу, када се врате, у нади да ће се на тај начин чувати од Божје казне, и тиме следити Његове наредбе а клонити се Његових забрана.
Обавезност богобојазности и искрености, јер то су дела која спашавају од пропасти.
Велика вредност удељивања на Божјем путу.
Обавезност изучавања вере, јер то је вредније од борбе на Божјем путу, с обзиром да се вера не може сачувати осим путем знања и борбом за њу.