اللغة
إِنَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ لَن تُغۡنِيَ عَنۡهُمۡ أَمۡوَٰلُهُمۡ وَلَآ أَوۡلَٰدُهُم مِّنَ ٱللَّهِ شَيۡٔٗاۖ وَأُوْلَٰٓئِكَ أَصۡحَٰبُ ٱلنَّارِۖ هُمۡ فِيهَا خَٰلِدُونَ 116
Они који не верују у Бога и Његове посланике – њихово богатство и њихова деца неће их нимало заштитити од Божије казне. Неће моћи да је избегну, нити ће им донети милост, већ ће им само увећати патњу и жалост. Они су становници Ватре, у којој ће вечно боравити.
مَثَلُ مَا يُنفِقُونَ فِي هَٰذِهِ ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَا كَمَثَلِ رِيحٖ فِيهَا صِرٌّ أَصَابَتۡ حَرۡثَ قَوۡمٖ ظَلَمُوٓاْ أَنفُسَهُمۡ فَأَهۡلَكَتۡهُۚ وَمَا ظَلَمَهُمُ ٱللَّهُ وَلَٰكِنۡ أَنفُسَهُمۡ يَظۡلِمُونَ 117
Удељивање ових неверника у добре сврхе и награда коју очекују су попут изузетно хладног ветра који погоди усеве људи који сами себи неправду учинише гресима па их уништи. Ти људи су очекивали велику корист тих усева, али као што је хладни ветар уништио њихове усеве тако и неверство уништава награду дела неверника којој се надају. Аллах им није учинио неправду, јер Он је далеко изнад тога, већ су сами себи неправду учинили својим неверством у Аллаха и Његове посланике.
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ لَا تَتَّخِذُواْ بِطَانَةٗ مِّن دُونِكُمۡ لَا يَأۡلُونَكُمۡ خَبَالٗا وَدُّواْ مَا عَنِتُّمۡ قَدۡ بَدَتِ ٱلۡبَغۡضَآءُ مِنۡ أَفۡوَٰهِهِمۡ وَمَا تُخۡفِي صُدُورُهُمۡ أَكۡبَرُۚ قَدۡ بَيَّنَّا لَكُمُ ٱلۡأٓيَٰتِۖ إِن كُنتُمۡ تَعۡقِلُونَ 118
О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, немојте за присне пријатеље да узимате невернике, па да им дате увид у ваше тајне. Они ће увек да траже начин како да вам науде и да вас покваре. Прижељкују да вас погоди каква несрећа и штета; мржња и непријатељство избијају из уста њихових, вређају вашу веру, праве раздор међу вама и откривају ваше тајне, али оно што њихова прса скривају је још горе. О верници, показали смо вам јасне доказе за оно што води вашој користи и на овом свету и на Будућем, ако разумете оно што вам објављује ваш Господар.
هَٰٓأَنتُمۡ أُوْلَآءِ تُحِبُّونَهُمۡ وَلَا يُحِبُّونَكُمۡ وَتُؤۡمِنُونَ بِٱلۡكِتَٰبِ كُلِّهِۦ وَإِذَا لَقُوكُمۡ قَالُوٓاْ ءَامَنَّا وَإِذَا خَلَوۡاْ عَضُّواْ عَلَيۡكُمُ ٱلۡأَنَامِلَ مِنَ ٱلۡغَيۡظِۚ قُلۡ مُوتُواْ بِغَيۡظِكُمۡۗ إِنَّ ٱللَّهَ عَلِيمُۢ بِذَاتِ ٱلصُّدُورِ 119
Ето, о верници, ви њих волите и надате се добру за њих, али они вас не воле и не надају се добру за вас. Мрзе вас, иако верујете у све објављене књиге, у шта спадају и њихове књиге, а они не верују у књигу коју је Аллах објавио вашем веровеснику. Када вас сретну кажу: "Ми верујемо." А када се осаме гризу своје прсте од муке због вашег јединства, и због снаге коју Ислам има, док су они сами обавијени понижењем. Реци, веровесниче, тим неверницима: "Умрите од муке, Аллах зна шта је у вашим срцима, било вера или невера, било добро или зло."
إِن تَمۡسَسۡكُمۡ حَسَنَةٞ تَسُؤۡهُمۡ وَإِن تُصِبۡكُمۡ سَيِّئَةٞ يَفۡرَحُواْ بِهَاۖ وَإِن تَصۡبِرُواْ وَتَتَّقُواْ لَا يَضُرُّكُمۡ كَيۡدُهُمۡ شَيًۡٔاۗ إِنَّ ٱللَّهَ بِمَا يَعۡمَلُونَ مُحِيطٞ 120
О верници, ако вам Аллах подари благодат па победите непријатеље, или вам повећа иметак и потомство, ти неверници се растуже, а ако вас задеси какво искушење попут пораза од непријатеља или губитак иметка и потомства, радују се пакосно. Ако се стрпите у спровођењу Аллахових наредби и подношењу Његових одредби, и будете се чували да не изазовете Његову срџбу на себе, ништа вам неће наудити сплетке неверника. Аллах зна њихове сплетке и вратиће их поражене.
وَإِذۡ غَدَوۡتَ مِنۡ أَهۡلِكَ تُبَوِّئُ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ مَقَٰعِدَ لِلۡقِتَالِۗ وَٱللَّهُ سَمِيعٌ عَلِيمٌ 121
О веровесниче, сети се када си изашао ујутру из Медине ради борбе против многобожаца на Ухуду, и почео си верницима да одређујеш места за борбу, објаснивши свакоме где треба да буде. Аллах чује оно што говорите и зна оно шта радите.
Ови одломци садрже забрану верницима да узимају невернике за присне пријатеље, којима поверавају своје тајне и тајне верника.
Један од видова непријатељства неверника према верницима јесте њихова радост када вернике задеси нека несрећа, и њихова мука када вернике задеси какво добро.
Чување од сплетки и замки неверника бива стрпљењем и неиспољавањем страха, затим богобојазношћу и чињењем онога што води постизању снаге и победе.