اللغة
فَتَعَٰلَى ٱللَّهُ ٱلۡمَلِكُ ٱلۡحَقُّۗ وَلَا تَعۡجَلۡ بِٱلۡقُرۡءَانِ مِن قَبۡلِ أَن يُقۡضَىٰٓ إِلَيۡكَ وَحۡيُهُۥۖ وَقُل رَّبِّ زِدۡنِي عِلۡمٗا 114
Нека је узвишен и слављен Свевишњи Бог, Један Једини, Силни и Милостиви, Владар Истинити, узвишен је Он од онога како га описују многобошци! И не жури Веровесниче с учењем часног Кур’ана пре него што ти анђео Гаврило у потпуности не пренесе његово учење. И моли Свемогућег Бога да ти повећа и прошири знање.
Након што је Бог говорио о Мојсију и фараону, и о непокорности синова Израиљевих, споменуо је Адама, како би оног ко заборави на Бога подстакао на послушност.
وَلَقَدۡ عَهِدۡنَآ إِلَىٰٓ ءَادَمَ مِن قَبۡلُ فَنَسِيَ وَلَمۡ نَجِدۡ لَهُۥ عَزۡمٗا 115
Пре него што је Адам појео плодове са дрвета у Рају, Бог Узвишени му је опоручио да то не чини, и упозорио их је да им је ђаво заиста отворени непријатељ, и да не допусте свом непријатељу да их изведе из Раја јер ће несрећни да буду. Ђаво је међутим насртао на Адама и Еву лажно им обећавајући, па су му поверовали и занемарили Божје упозорење, и нису били стрпљиви и одлучни.
وَإِذۡ قُلۡنَا لِلۡمَلَٰٓئِكَةِ ٱسۡجُدُواْ لِأٓدَمَ فَسَجَدُوٓاْ إِلَّآ إِبۡلِيسَ أَبَىٰ 116
Спомени Посланиче када је Свезнајући Бог заповедио анђелима да се поклоне Адаму! И сви су Адаму пали ничице, само Сотона то није учинио, он се успротивио Божјој наредби.
فَقُلۡنَا يَٰٓـَٔادَمُ إِنَّ هَٰذَا عَدُوّٞ لَّكَ وَلِزَوۡجِكَ فَلَا يُخۡرِجَنَّكُمَا مِنَ ٱلۡجَنَّةِ فَتَشۡقَىٰٓ 117
Узвишени Бог рече Адаму да је Сотона непријатељ њему и његовој жени Еви, па нека се припазе и буду опрезни јер би их он могао из Раја извести и сасвим их упропастити.
إِنَّ لَكَ أَلَّا تَجُوعَ فِيهَا وَلَا تَعۡرَىٰ 118
Бог Узвишени се обрати Адаму: “Обећавам ти да у Рају никад нећеш да огладниш, јер хране има у изобиљу, а нећеш ни го да будеш, јер има довољно одеће!”
وَأَنَّكَ لَا تَظۡمَؤُاْ فِيهَا وَلَا تَضۡحَىٰ 119
“Адаме, у Рају нећеш никад жеђ да осетиш, нити ћеш жегу да осетиш."
فَوَسۡوَسَ إِلَيۡهِ ٱلشَّيۡطَٰنُ قَالَ يَٰٓـَٔادَمُ هَلۡ أَدُلُّكَ عَلَىٰ شَجَرَةِ ٱلۡخُلۡدِ وَمُلۡكٖ لَّا يَبۡلَىٰ 120
Међутим, Сотона је почео да шапуће и наговара Адама заводећи га и уливајући му лажна обећања: “Адаме, желиш ли да ти укажем на дрво због чијих ћеш плодова бесмртан постати, па ћеш у Рају вечно остати и краљ ћеш у њему заувек да будеш?”
فَأَكَلَا مِنۡهَا فَبَدَتۡ لَهُمَا سَوۡءَٰتُهُمَا وَطَفِقَا يَخۡصِفَانِ عَلَيۡهِمَا مِن وَرَقِ ٱلۡجَنَّةِۚ وَعَصَىٰٓ ءَادَمُ رَبَّهُۥ فَغَوَىٰ 121
Па ипак, Адам и Ева поједоше плодове са забрањеног дрвета и указаше им се њихова стидна места, због греха, а била су покривена, и они почеше по њима рајско лишће да стављају, како би се покрили. Адам се супротставио Божјој забрани па је, једући плодове с оног дрвета, са Правог пута скренуо.
ثُمَّ ٱجۡتَبَٰهُ رَبُّهُۥ فَتَابَ عَلَيۡهِ وَهَدَىٰ 122
Затим га је Свевишњи Бог изабраником учинио, и опростио му је грех и примио покајање, и на Прави пут извео.
قَالَ ٱهۡبِطَا مِنۡهَا جَمِيعَۢاۖ بَعۡضُكُمۡ لِبَعۡضٍ عَدُوّٞۖ فَإِمَّا يَأۡتِيَنَّكُم مِّنِّي هُدٗى فَمَنِ ٱتَّبَعَ هُدَايَ فَلَا يَضِلُّ وَلَا يَشۡقَىٰ 123
Бог Узвишени наредио је да Адам и Ева и Сотона напусте Рај и да се настане на Земљи, и рекао је да ће њима двоје и њиховом потомству Сотона да буде вечити непријатељ до Судњег дана. А када људима од Свевишњег Бога дође упута посредством Његових посланика, онај ко буде следио посланике биће упућен на Прави пут, и неће залутати, и биће сачуван патње на Судњем дану, а затим уведен у Рај.
وَمَنۡ أَعۡرَضَ عَن ذِكۡرِي فَإِنَّ لَهُۥ مَعِيشَةٗ ضَنكٗا وَنَحۡشُرُهُۥ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ أَعۡمَىٰ 124
Међутим, ко се окрене од веровања у Бога и занемари Његове заповести, такав ће на Земљи тешким животом да живи, па макар и богат био, а после смрти га чека тешка казна. И на Дан проживљења Бог ће га слепим проживети.
قَالَ رَبِّ لِمَ حَشَرۡتَنِيٓ أَعۡمَىٰ وَقَدۡ كُنتُ بَصِيرٗا 125
Онај ко је у свом животу био неверник рећи ће Богу: “Господару мој, зашто си ме на Судњем дану проживео слепим кад сам на Земљи вид имао?”
Лепо је да онај ко слуша предавање о вери стрпљиво и у целости саслуша предавача који му излаже одређену тему.
Адам је заборавио на Божју заповест, а и његово потомство заборавља на Божје заповести. И није био постојан у својој одлучности, па је такво и његово потомство. Међутим, Адам је пожурио да се покаје за грех па му је Бог опростио. И сваки човек који се покаје за свој грех сличан је Адаму, и биће му опроштено.
Покајање има огромну вредност. А сваки човек, као и Адам, након покајања мора бити бољи.
Неверници и они који су у заблуди ће на овом свету живети тешким и неспокојним животом, док их, након смрти, у загробном животу чека казна и тешке муке, све до Судњег дана.