التوبة

Они који ће добити споменуту награду, остављају дела која Бог презире а раде дела која доводе до Његове љубави и задовољства. Они су понизни и страхопоштавања према Њему пуни, па се труде да Му покорни буду, исказујући захвалу у свим ситуацијама, и ради Њега посте, клањају, и позивају на добра дела која су наређена од стране Бога и Његовог Посланика, а спречавају све оно што је вером забрањено, водећи бригу о Божјим заповестима и наредбама следећи их. Зато, о Божји Посланиче, обрадуј вернике који поседују ова својства радошћу и на овоме и на будућем свету.

Не приличи веровеснику и верницима да моле Бога за опрост многобошцима који су као такви умрли, па макар им били најближа родбина, након што им је постало јасно да ће због многобоштва бити у Пакао.

Аврам је за свога оца опрост молио јер је обећао да ће то да учини, надајући се да ће његов отац да прихвати Ислам. Када је Авраму постало јасно да је његов отац против Бога, да ли због његовог грубог одбијања савета, или је путем Објаве спознао да ће његов отац као неверник да умре, одрекао га се. Тражење опроста за свог оца било је његово размишљање и жеља, која није имала за циљ супротстављање Божјем пропису. Аврам је, нека је на њега Божји мир, био много Богу предан, и пуно је своме неправедном народу праштао.

Бог неће да донесе одлуку да неки народ буде у заблуди, након што га је упутио, све док им не појасни забрањена дела којих се морају чувати. Ако их буду чинили, након тог појашњења, донеће пресуду о њиховој заблуди. Бог све зна, ништа му скривено није и Он вас је подучио свему ономе што нисте знали.

Божја је власт и на небесима и на Земљи, Он у тој власти ни на Земљи ни на небу, нема судруга и ортака. Ни најскривенија појава није му скривена, Он коме хоће живот даје, а кога хоће усмрћује. О људи, ви поред Аллаха немате другог заштитника који ће да брине о вама, нити имате помагача који ће да вас од зла сачува и помогне против непријатеља.

Бог је опростио веровеснику Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, када је лицемерима дозволио изостанак из битке на Тебуку, опростио је и исељеницима из Меке и становницима Медине који нису изостали, него су га у том тешком часу, у походу на Тебук, следили, а тада је била велика врућина, мањак снаге, а непријатељ је био јак. У то време срца неких од њих замало се нису поколебала и напустила битку, јер су били у тешкој ситуацији. Бог их је затим учврстио и помогао у њиховој намери да крену у бој, па им је после и опростио. Он је према њима, заиста, милосрдан и милостив, а та милост се, уосталом, огледа и у чињеници да их је надахнуо покајању, а затим то покајање и прихватио.