قَالَ وَمَا عِلۡمِي بِمَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ 112
Ноје им је одговорио: “Ја не знам шта раде верници који ме следе! Ја нисам послат као онај ко ће да бележи њихова дела.”
إِنۡ حِسَابُهُمۡ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّيۖ لَوۡ تَشۡعُرُونَ 113
Па је наставио: “Они ће пред Богом, Који зна оно шта тајно и јавно чине, рачун полагати, а не преда мном. Кад бисте знали истину, не бисте такве одвратности говорили!”
وَمَآ أَنَا۠ بِطَارِدِ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ 114
“А ја нећу од себе отерати правоверне удовољавајући вашем захтеву како бисте поверовали”, рече посланик Ноје, мир нек је над њим.
إِنۡ أَنَا۠ إِلَّا نَذِيرٞ مُّبِينٞ 115
И рече напослетку: “Ја сам само онај којег је Бог Узвишени, послао да јавно, отворено и одано упозори на Божју казну.”
قَالُواْ لَئِن لَّمۡ تَنتَهِ يَٰنُوحُ لَتَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡمَرۡجُومِينَ 116
Нојеви сународници рекоше: “Не престанеш ли, о Ноја, да позиваш у Ислам, сигурно ћемо те камењем све до смрти гађати!”
قَالَ رَبِّ إِنَّ قَوۡمِي كَذَّبُونِ 117
Чувши ту претњу, Ноје, мир нек је над њим, упути молитву Свемогућем Богу против свог народа: “Боже, Господару мој, мој ме народ заиста у лаж утерује, не верује у објаву коју сам од Тебе донео!”
فَٱفۡتَحۡ بَيۡنِي وَبَيۡنَهُمۡ فَتۡحٗا وَنَجِّنِي وَمَن مَّعِيَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ 118
“Боже, Господару мој”, замоли посланик Ноје, “Ти између нас по правди пресуди – и спаси мене и вернике који су уз мене, а уништи невернике безбожне; због њихове устрајности у заблуди!”
فَأَنجَيۡنَٰهُ وَمَن مَّعَهُۥ فِي ٱلۡفُلۡكِ ٱلۡمَشۡحُونِ 119
И услишио је Узвишени Бог његову молбу, и спасио посланика Ноја, мир нек је над њим, и вернике који су били уз њега у лађи, препуној људи и разних животиња.
ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا بَعۡدُ ٱلۡبَاقِينَ 120
А затим је Свезнајући Бог потопио све оне који нису веровали у Нојево посланство, мир нек је над њим.
إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ 121
У казивању о Ноју, мир нек је над њим, спасењу њега и његових следбеника верника, и у уништењу оних који нису веровали јасни су знакови и очити показатељи људима, али већина оних који су чули ово казивање ипак нису постали верници.
وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ 122
Господар твој је, о Посланиче, заиста силан, па се свети Својим непријатељима; а самилостан је према покајницима.
كَذَّبَتۡ عَادٌ ٱلۡمُرۡسَلِينَ 123
Народ Ад порицао је Божје посланике тако што је лажним сматрао свог посланика Ебера, мир нек је над њим.
إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ هُودٌ أَلَا تَتَّقُونَ 124
Кад је Салах, мир нек је над њим, својом народу рекао: “Шта вам је па се не бојите Бога и не одустајете од обожавања лажних кипова?”
إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينٞ 125
“Заиста, Бог ме је послао вама као посланика поузданог да вам доставим вам Божју посланицу, без додавања и без одузимања”, казао је Ебер, мир нек је над њим, својим сународницима.
فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ 126
“Зато се Бога бојте извршавајући верске наредбе, а сустежући се од верских забрана”, Ебер рече. “И мени послушни будите у оном што вам заповедам и у оном што вам забрањујем!”
وَمَآ أَسَۡٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ 127
И казао је посланик Ебер својим сународницима: “А ја не тражим од вас никакву награду ни надокнаду за труд који улажем у достављање вере, мене ће Бог, Господар свега што постоји, да награди.”
أَتَبۡنُونَ بِكُلِّ رِيعٍ ءَايَةٗ تَعۡبَثُونَ 128
Затим их је упитао: “Шта вам је, зар на свакој узвисини градите непотребне палате које вам неће користити ни на овом а ни на будућем свету?”
وَتَتَّخِذُونَ مَصَانِعَ لَعَلَّكُمۡ تَخۡلُدُونَ 129
И рече: "И подижете високе дворце и утврде као да нећете никад да умрете остављајући овај свет иза себе."
وَإِذَا بَطَشۡتُم بَطَشۡتُمۡ جَبَّارِينَ 130
“А кад насрћете и кажњавате, убијате или преко сваке мере ударате, силно, грубо и неправедно, без имало сажаљења и милости”, казао је.
فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ 131
“Зато се Бога бојте извршавајући заповести, а сустежући се забрањеног”, опет је нагласио посланик Ебер, мир нек је над њим, “и мени послушни будите у оном што вам заповедам и у оном што вам забрањујем!”
وَٱتَّقُواْ ٱلَّذِيٓ أَمَدَّكُم بِمَا تَعۡلَمُونَ 132
“Чувајте се срџбе Оног Који вас дарива разноврсним и бројним благодатима које видите!” Рече Ебер, мир нек је над њим.
أَمَدَّكُم بِأَنۡعَٰمٖ وَبَنِينَ 133
“Бојте се Бога, Који вам дарива стоку, и Који вам децу дарива!"
وَجَنَّٰتٖ وَعُيُونٍ 134
“Бојте се Господара светова, Који вам дарива зелене, прелепе, густе баште, с много различитих стабала и плодова, и Који даје да кроз ваша имања теку потоци с питком водом!” Казао је Ебер.
إِنِّيٓ أَخَافُ عَلَيۡكُمۡ عَذَابَ يَوۡمٍ عَظِيمٖ 135
Напослетку је рекао: “Народе мој, заиста страхујем за вас од неподношљиве казне на Судњем дану!”
قَالُواْ سَوَآءٌ عَلَيۡنَآ أَوَعَظۡتَ أَمۡ لَمۡ تَكُن مِّنَ ٱلۡوَٰعِظِينَ 136
Међутим, Еберов народ на то рече: “Саветовао ти или не саветовао – нама је свеједно: нећемо да те слушамо, нећемо да те прихватимо као посланика, нећемо да се одрекнемо овог што исповедамо!”
Они који први поверују вреднији су код Бога, макар били сиромашни или незаштићени.
Уништавање силника и указивање спаса онима који верују Божји је закон на Земљи.
Веома је опасно да се човек преда овом пролазном свету.
Они који следе неистину упорни су у тврдоглавости.