اللغة
۞يَوۡمَ تَأۡتِي كُلُّ نَفۡسٖ تُجَٰدِلُ عَن نَّفۡسِهَا وَتُوَفَّىٰ كُلُّ نَفۡسٖ مَّا عَمِلَتۡ وَهُمۡ لَا يُظۡلَمُونَ 111
Спомени Посланиче Судњи дан, у којем ће свака особа доћи и препирати се у своју корист, тражећи оправдање за неке грехе, а негирајући нека зла дела која је починила. Тог Дана ће свако бити награђен или кажњен сходно оном што је припремио; доброчинитељи ће бити награђени, а злотвори кажњени. Бог ником неће неправду да нанесе, па ничија добра дела неће умањити, нити ће нечије грехе умногостручити.
وَضَرَبَ ٱللَّهُ مَثَلٗا قَرۡيَةٗ كَانَتۡ ءَامِنَةٗ مُّطۡمَئِنَّةٗ يَأۡتِيهَا رِزۡقُهَا رَغَدٗا مِّن كُلِّ مَكَانٖ فَكَفَرَتۡ بِأَنۡعُمِ ٱللَّهِ فَأَذَٰقَهَا ٱللَّهُ لِبَاسَ ٱلۡجُوعِ وَٱلۡخَوۡفِ بِمَا كَانُواْ يَصۡنَعُونَ 112
Бог наводи као пример град Меку који је био сигуран од непријатеља, Он га је заштитио, а његовим је становницима опскрба долазила у обиљу и са свих страна. Пошто су међутим занегирали Божје благодати, постали су многобошци и свог посланика су у лаж утерали, Господар их је искушао сиромаштвом, глађу, страхом, смутњом и патњом јер нису веровали.
وَلَقَدۡ جَآءَهُمۡ رَسُولٞ مِّنۡهُمۡ فَكَذَّبُوهُ فَأَخَذَهُمُ ٱلۡعَذَابُ وَهُمۡ ظَٰلِمُونَ 113
Племенити Бог послао је Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, меканским неверницима, који су били свесни његове искрености, и поверења, и порекла, па су и поред тога одбили оно што им је понудио и нису га следили него су веровали у многобоштво. Бог их је због тога искушао потешкоћама и несрећама у виду глади, страха, страдања, заробљавања, срамоте и понижења.
فَكُلُواْ مِمَّا رَزَقَكُمُ ٱللَّهُ حَلَٰلٗا طَيِّبٗا وَٱشۡكُرُواْ نِعۡمَتَ ٱللَّهِ إِن كُنتُمۡ إِيَّاهُ تَعۡبُدُونَ 114
Једите, о људи, укусну допуштену храну којом вас је милостиви Бог почастио, а клоните се оног што је забрањено и одвратно! Будите захвални Господару светова покоравајући Му се, ако једино Њега обожавате.
إِنَّمَا حَرَّمَ عَلَيۡكُمُ ٱلۡمَيۡتَةَ وَٱلدَّمَ وَلَحۡمَ ٱلۡخِنزِيرِ وَمَآ أُهِلَّ لِغَيۡرِ ٱللَّهِ بِهِۦۖ فَمَنِ ٱضۡطُرَّ غَيۡرَ بَاغٖ وَلَا عَادٖ فَإِنَّ ٱللَّهَ غَفُورٞ رَّحِيمٞ 115
Бог вам је забранио да једете месо оних животиња које су умрле, а нису заклане, и крв која истекне приликом клања животиње, свињско месо, оно што је заклано у нечије друго, а не у Божје име, као нпр. ради идола, кипова, гатара и врачара. Ипак, ако се човек боји да ће умрети од глади не поједе ли нешто од споменутог меса, то му тад постаје допуштено, под условом да је у прекој потреби и да узме само онолико колико ће га одржати у животу. Нека зна да ће Бог да му се смилује и да му опрости.
وَلَا تَقُولُواْ لِمَا تَصِفُ أَلۡسِنَتُكُمُ ٱلۡكَذِبَ هَٰذَا حَلَٰلٞ وَهَٰذَا حَرَامٞ لِّتَفۡتَرُواْ عَلَى ٱللَّهِ ٱلۡكَذِبَۚ إِنَّ ٱلَّذِينَ يَفۡتَرُونَ عَلَى ٱللَّهِ ٱلۡكَذِبَ لَا يُفۡلِحُونَ 116
Не говорите, о неверници, измишљајући лажи: “Ово је Бог дозволио, а ово забранио!” Приписујући Богу саучесника, о којем ништа није објавио. Они који приписују Богу оно што Он није рекао неће постићи добро ни на овом свету ни на Будућем, нити ће избећи казну у Паклу.
مَتَٰعٞ قَلِيلٞ وَلَهُمۡ عَذَابٌ أَلِيمٞ 117
Њихово је уживање на овом свету безазлено и краткотрајно, а на оном их свету чека болна патња у страшној Пакленој ватри.
Након што је Свезнајући Бог рекао која је јела забранио овој заједници, казао је шта је забранио јеврејима, па је рекао:
وَعَلَى ٱلَّذِينَ هَادُواْ حَرَّمۡنَا مَا قَصَصۡنَا عَلَيۡكَ مِن قَبۡلُۖ وَمَا ظَلَمۡنَٰهُمۡ وَلَٰكِن كَانُوٓاْ أَنفُسَهُمۡ يَظۡلِمُونَ 118
Бог је јеврејима забранио оно о чему је још пре известио Свог миљеника, Посланика, нека је мир над њим и Божја милост. Забранио им је птице које имају канџе, лој, осим оног с леђа или с црева или оног помешаног с костима… Бог им тиме није учинио неправду, већ су они развратно живели и непријатељство су показивали, па су заслужили да их Господар светова казни забрањујући им споменута јела.
Казна се подудара с оним због чега је заслужена. Наиме, пошто су становници Меке, града који је споменут у одломку, били обесни не захваљујући се за благодат и негирајући је, допали су глади, а хране им пре тога није недостајало; страха, а били су пре тога сигурни; сиромаштва, а били су богати.
Обавеза је веровати у Бога и посланике. Обавеза је обожавати Бога и никог Му равним не сматрати, и захваљивати Му се на многобројним благодатима. То је тако, а Божја казна неће мимоићи невернике грешнике, оне који поричу благодати Божје.
Из Своје доброте, Бог нам је забранио само оно што је штетно и ружно.