اللغة
فَاطِرُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۚ جَعَلَ لَكُم مِّنۡ أَنفُسِكُمۡ أَزۡوَٰجٗا وَمِنَ ٱلۡأَنۡعَٰمِ أَزۡوَٰجٗا يَذۡرَؤُكُمۡ فِيهِۚ لَيۡسَ كَمِثۡلِهِۦ شَيۡءٞۖ وَهُوَ ٱلسَّمِيعُ ٱلۡبَصِيرُ 11
Бог је створио небеса и Земљу без претходног примера за то, од вас самих учинио је парове, а то је учинио и од камила, крава и оваца, како бисте се размножавали кроз брачне везе и како бисте се хранили од меса и млека стоке коју вам је дао. Њему нико и ништа није слично, Он чује шта Његове слуге говоре и види шта они раде, ништа Му не промиче и Он ће вам дати одговарајућу накнаду за ваша дела, ако будете радили добро, даће вам, добро, у супротном чека вас зло.
لَهُۥ مَقَالِيدُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۖ يَبۡسُطُ ٱلرِّزۡقَ لِمَن يَشَآءُ وَيَقۡدِرُۚ إِنَّهُۥ بِكُلِّ شَيۡءٍ عَلِيمٞ 12
Код Њега јединог су кључеви небеских и земаљских ризница, Он много опскрбљује онога кога хоће, како би га искушао да ли ће бити захвалан или не, док другима ускраћује опскрбу, како би их искушао да ли ће бити стрпљиви или ће бити незадовољни Божјом одредбом. Он све зна, ништа што је корисно за Његове слуге није Му скривено.
۞شَرَعَ لَكُم مِّنَ ٱلدِّينِ مَا وَصَّىٰ بِهِۦ نُوحٗا وَٱلَّذِيٓ أَوۡحَيۡنَآ إِلَيۡكَ وَمَا وَصَّيۡنَا بِهِۦٓ إِبۡرَٰهِيمَ وَمُوسَىٰ وَعِيسَىٰٓۖ أَنۡ أَقِيمُواْ ٱلدِّينَ وَلَا تَتَفَرَّقُواْ فِيهِۚ كَبُرَ عَلَى ٱلۡمُشۡرِكِينَ مَا تَدۡعُوهُمۡ إِلَيۡهِۚ ٱللَّهُ يَجۡتَبِيٓ إِلَيۡهِ مَن يَشَآءُ وَيَهۡدِيٓ إِلَيۡهِ مَن يُنِيبُ 13
У вери вам је прописано слично ономе што смо наредили Ноји да достави и да по томе ради, и оно што теби, о Посланиче, објављујемо, и прописано вам је слично ономе што смо наредили Авраму, Мојсију, и Исусу да доставе и да по томе раде, а сажетак тога јесте да веру практикујете и да се не подвајате. Тешко многобошцима пада када их позиваш веровању у једног Бога и остављању богослужења другим божанствима. Бог бира кога хоће међу својим слугама, па га упути ка богослужењу и покорности, и упућује онога ко Му се каје за своје грехе.
وَمَا تَفَرَّقُوٓاْ إِلَّا مِنۢ بَعۡدِ مَا جَآءَهُمُ ٱلۡعِلۡمُ بَغۡيَۢا بَيۡنَهُمۡۚ وَلَوۡلَا كَلِمَةٞ سَبَقَتۡ مِن رَّبِّكَ إِلَىٰٓ أَجَلٖ مُّسَمّٗى لَّقُضِيَ بَيۡنَهُمۡۚ وَإِنَّ ٱلَّذِينَ أُورِثُواْ ٱلۡكِتَٰبَ مِنۢ بَعۡدِهِمۡ لَفِي شَكّٖ مِّنۡهُ مُرِيبٖ 14
А неверници и многобошци су се, баш онда кад им је дошло знање и кад им је успостављен доказ посланством Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја, из злобе, мржње и неправде међусобно подвојили. И да Бог није одредио да се њихова казна одгоди до одређеног рока којег Он зна, а то је Судњи дан, већ би међу њима пресуду донео и казнио би их због неверовања у Бога и негирања посланика. А Јевреји који су наследили Тору и хришћани који су наследили Јеванђеље, и они након многобожаца, сумњају у Кур'ан којег им је донео Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, и поричу га.
فَلِذَٰلِكَ فَٱدۡعُۖ وَٱسۡتَقِمۡ كَمَآ أُمِرۡتَۖ وَلَا تَتَّبِعۡ أَهۡوَآءَهُمۡۖ وَقُلۡ ءَامَنتُ بِمَآ أَنزَلَ ٱللَّهُ مِن كِتَٰبٖۖ وَأُمِرۡتُ لِأَعۡدِلَ بَيۡنَكُمُۖ ٱللَّهُ رَبُّنَا وَرَبُّكُمۡۖ لَنَآ أَعۡمَٰلُنَا وَلَكُمۡ أَعۡمَٰلُكُمۡۖ لَا حُجَّةَ بَيۡنَنَا وَبَيۡنَكُمُۖ ٱللَّهُ يَجۡمَعُ بَيۡنَنَاۖ وَإِلَيۡهِ ٱلۡمَصِيرُ 15
Ти позивај ка овој правој вери и устрај на томе сходно ономе што ти Бог наређује. Немој се поводити за њиховим исквареним прохтевима и кад се с њима расправљаш, реци: Ја верујем у Бога и књиге које је Он објављивао посланицима и Он ми је наредио да међу вама праведно судим. Бог је тај кога обожавам, Он је и наш и ваш Господар, нама наша дела, без обзира била добра или лоша, а вама ваша дела, без обзира била добра или лоша. Након што се достави и појасни доказ, међу нама нема никакве расправе, Бог ће нас све сакупити и Њему ћемо се сви вратити на Судњем дану, па ће свима дати оно што заслужују. Тада ће се распознати искрени од лажова и онај ко је заступао истину од онога ко је заблуди позивао.
Вера свих посланика у основи је била једна.
Важност јединства и опасност подвајања.
Један од главних елемената успеха мисије и позива у веру јесте исправност принципа, устрајност на њему, удаљеност од слеђења прохтева, правда и усмеравање пажње ка ономе што је заједничко, напуштање расправе која неће уродити плодом и подсећање на заједничку коначницу.