اللغة
وَٱسۡتَغۡفِرِ ٱللَّهَۖ إِنَّ ٱللَّهَ كَانَ غَفُورٗا رَّحِيمٗا 106
И тражи опрост од Бога, јер Бог пуно прашта ономе ко се каје, и милостив је према њему.
وَلَا تُجَٰدِلۡ عَنِ ٱلَّذِينَ يَخۡتَانُونَ أَنفُسَهُمۡۚ إِنَّ ٱللَّهَ لَا يُحِبُّ مَن كَانَ خَوَّانًا أَثِيمٗا 107
Немојте се расправљати о издајницима, који дају све од себе да сакрију своју издају, јер Бог не воли издајнике и лажљивце.
يَسۡتَخۡفُونَ مِنَ ٱلنَّاسِ وَلَا يَسۡتَخۡفُونَ مِنَ ٱللَّهِ وَهُوَ مَعَهُمۡ إِذۡ يُبَيِّتُونَ مَا لَا يَرۡضَىٰ مِنَ ٱلۡقَوۡلِۚ وَكَانَ ٱللَّهُ بِمَا يَعۡمَلُونَ مُحِيطًا 108
Крију се од људи када ураде какав грех, из страха и стида од људи, а не крију се од Бога премда Он зна све оно што кријући договарају, а чиме Он није задовољан, попут одбране грешника и оптуживање недужног за тај грех. Бог зна оно што раде тајно и јавно, и обрачунаће их за њихова дела.
هَٰٓأَنتُمۡ هَٰٓؤُلَآءِ جَٰدَلۡتُمۡ عَنۡهُمۡ فِي ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَا فَمَن يُجَٰدِلُ ٱللَّهَ عَنۡهُمۡ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ أَم مَّن يَكُونُ عَلَيۡهِمۡ وَكِيلٗا 109
Ето, ви које занимају ови починиоци злочина, расправљате се бранећи их на овом свету, како би доказали њихову невиност и сачували их од казне, али ко ће се са Аллахом расправљати на Судњем дану бранећи их, кад Аллах зна њихово стварно стање? Ко ће бити њихов заступник у том Дану? Без сумње нико.
وَمَن يَعۡمَلۡ سُوٓءًا أَوۡ يَظۡلِمۡ نَفۡسَهُۥ ثُمَّ يَسۡتَغۡفِرِ ٱللَّهَ يَجِدِ ٱللَّهَ غَفُورٗا رَّحِيمٗا 110
Ко буде урадио грех, чинећи тако неправду самом себи, а затим затражи опрост од Бога, признајући свој грех и напуштајући га, видеће да ће му Бог опростити и милостив према њему бити.
وَمَن يَكۡسِبۡ إِثۡمٗا فَإِنَّمَا يَكۡسِبُهُۥ عَلَىٰ نَفۡسِهِۦۚ وَكَانَ ٱللَّهُ عَلِيمًا حَكِيمٗا 111
Ко учини грех, велики или мали, биће кажњен само он, а Аллах зна оно што Његови робови раде, и мудар је у Свом уређивању и прописивању.
وَمَن يَكۡسِبۡ خَطِيَٓٔةً أَوۡ إِثۡمٗا ثُمَّ يَرۡمِ بِهِۦ بَرِيٓٔٗا فَقَدِ ٱحۡتَمَلَ بُهۡتَٰنٗا وَإِثۡمٗا مُّبِينٗا 112
Ко ненамерно погреши или намерно згреши, а затим за то оптужи оног ко је чист од тога, упао је у тешку лаж и јасни грех.
وَلَوۡلَا فَضۡلُ ٱللَّهِ عَلَيۡكَ وَرَحۡمَتُهُۥ لَهَمَّت طَّآئِفَةٞ مِّنۡهُمۡ أَن يُضِلُّوكَ وَمَا يُضِلُّونَ إِلَّآ أَنفُسَهُمۡۖ وَمَا يَضُرُّونَكَ مِن شَيۡءٖۚ وَأَنزَلَ ٱللَّهُ عَلَيۡكَ ٱلۡكِتَٰبَ وَٱلۡحِكۡمَةَ وَعَلَّمَكَ مَا لَمۡ تَكُن تَعۡلَمُۚ وَكَانَ فَضۡلُ ٱللَّهِ عَلَيۡكَ عَظِيمٗا 113
О Посланиче, да није Божје благодати према теби, па те је сачувао, скупина ових издајника била би чврста у одлуци да те наведе да пресудиш неправедно! Они, у стварности, заводе сами себе, јер њихов покушај одвођења других у заблуду донеће негативне последице по њих саме. Бог ти је објавио Кур'ан и Суннет (пракса посланика Мухаммеда, мир нек је над њим) и поучио те је ономе што ниси знао од упуте и светлости, и Божја благодат према теби је велика јер ти је дао веровесништво и заштитио те од грешке у достављању Објаве.
Ови одломци садрже забрану брањења злочинаца и лажова, јер је то потпомагање у греху и непријатељству.
Истински верник треба да се боји Узвишеног Бога, и да Га велича и да Га се стиди више него иког од људи.
Ови одломци указују на пространост Аллахове милости и Аллаховог опроста према ономе ко себи учини неправду, уколико се искрено покаје и остави тај грех.
Ови одломци упозоравају на опасност оптуживања људи за оно што нису урадили, и указују да је то највећи вид лажи и греха.