اللغة
أَلَمۡ تَكُنۡ ءَايَٰتِي تُتۡلَىٰ عَلَيۡكُمۡ فَكُنتُم بِهَا تُكَذِّبُونَ 105
Они који нису веровали на Дан коначног суда биће укорени: “Зар вам речи Моје у Кур'ану нису казиване у животу на Земљи, а ви сте их порицали?”
قَالُواْ رَبَّنَا غَلَبَتۡ عَلَيۡنَا شِقۡوَتُنَا وَكُنَّا قَوۡمٗا ضَآلِّينَ 106
Рећи ће: “Боже, Господару наш, греси и неваљала дела, које си нам Ти предодредио, били су јачи од нас, па смо се отуђили од истине и нисмо на Правој стази били!”
رَبَّنَآ أَخۡرِجۡنَا مِنۡهَا فَإِنۡ عُدۡنَا فَإِنَّا ظَٰلِمُونَ 107
“Господару наш, избави нас из ватре у Паклу и врати нас на пролазни свет да бисмо на Правом путу били!” И рећи ће: “Ако бисмо се странпутици и неверству вратили, тад бисмо заиста неправедници били и казну бисмо заиста заслужили!”
قَالَ ٱخۡسَُٔواْ فِيهَا وَلَا تُكَلِّمُونِ 108
“Останите у Паклу, понижени и сасвим безвредни и више Ми се немојте обраћати!” Казаће им Свевишњи Бог.
إِنَّهُۥ كَانَ فَرِيقٞ مِّنۡ عِبَادِي يَقُولُونَ رَبَّنَآ ءَامَنَّا فَٱغۡفِرۡ لَنَا وَٱرۡحَمۡنَا وَأَنتَ خَيۡرُ ٱلرَّٰحِمِينَ 109
“Неки робови Моји, искрени верници, тражили су од Мене,” рећи ће Бог,“ да им опростим грехе и да пређем преко лоших дела њихових, и да их уведем у Своју милост, а Ја сам најмилостивији…”
فَٱتَّخَذۡتُمُوهُمۡ سِخۡرِيًّا حَتَّىٰٓ أَنسَوۡكُمۡ ذِكۡرِي وَكُنتُم مِّنۡهُمۡ تَضۡحَكُونَ 110
“Ви сте им се толико ругали да сте заборавили да Ме славите и спомињете; то вас је преко сваке мере заокупило, па сте остали многобошци; и верницима сте се стално ругали и исмејавали,” казаће Узвишени Бог.
إِنِّي جَزَيۡتُهُمُ ٱلۡيَوۡمَ بِمَا صَبَرُوٓاْ أَنَّهُمۡ هُمُ ٱلۡفَآئِزُونَ 111
И додаће: “Ето, њих, исте те вернике, Ја сам данас наградио рајским баштама уживања зато што су стрпљиво веровали и добра дела чинили и што су стрпљиво подносили ваше увреде.”
Неверници ће тражити повратак у живот на Земљи како би се поправили и чинили добро. Међутим, Господар ће их подсетити да су пре смрти имали довољно времена за покајање и чињење добрих дела, да су то хтели да учине.
قَٰلَ كَمۡ لَبِثۡتُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ عَدَدَ سِنِينَ 112
У ватри Пакла, многобошци ће бити упитани: “Колико сте година на Земљи живели, колико сте година протраћили?”
قَالُواْ لَبِثۡنَا يَوۡمًا أَوۡ بَعۡضَ يَوۡمٖ فَسَۡٔلِ ٱلۡعَآدِّينَ 113
Одговориће: “Живели смо на пролазном свету дан или само део дана. Питај оне који то боље од нас знају.”
قَٰلَ إِن لَّبِثۡتُمۡ إِلَّا قَلِيلٗاۖ لَّوۡ أَنَّكُمۡ كُنتُمۡ تَعۡلَمُونَ 114
“На Земљи сте само мало времена провели, толико мало да сте требали бити стрпљиви у послушности и покорности Богу, да сте само знали!" Биће им речено.
أَفَحَسِبۡتُمۡ أَنَّمَا خَلَقۡنَٰكُمۡ عَبَثٗا وَأَنَّكُمۡ إِلَيۡنَا لَا تُرۡجَعُونَ 115
Бог ће рећи: “О људи, зар сте мислили да сам вас узалуд, без икаквог циља створио? Да добре нећу наградити, а зле казнити? Да ћу поступити према вама којима сам разума дао, као према животињама које разума нису имале? Да после смрти нећете бити враћени Мени и да на одговорност за своја дела нећете одговарати?”
فَتَعَٰلَى ٱللَّهُ ٱلۡمَلِكُ ٱلۡحَقُّۖ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا هُوَ رَبُّ ٱلۡعَرۡشِ ٱلۡكَرِيمِ 116
Нека је слављен и узвишен Бог Који управља створењима онако како жели, и Који је истина, и Чије је обећање истина, и Чије су речи истина, и осим Кога нема истинског божанства. Он је Господар Престола величанственог, највећег створења! Онај ко је Господар највећег створења, тај је Господар и свих мањих створења.
وَمَن يَدۡعُ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَ لَا بُرۡهَٰنَ لَهُۥ بِهِۦ فَإِنَّمَا حِسَابُهُۥ عِندَ رَبِّهِۦٓۚ إِنَّهُۥ لَا يُفۡلِحُ ٱلۡكَٰفِرُونَ 117
А онај ко, поред Свевишњег Бога, обожава другог бога немајући баш никаквог доказа да исти тај бог заслужује да буде обожаван, а што је случај са свим лажним божанствима, такав ће се, због многобоштва, ружног и највећег греха, суочити са страшним страдањем и вечном патњом. Имајте на уму да многобошци неће успети нити ће се спасити на Дан коначног полагања рачуна!
وَقُل رَّبِّ ٱغۡفِرۡ وَٱرۡحَمۡ وَأَنتَ خَيۡرُ ٱلرَّٰحِمِينَ 118
И реци Божји Посланиче: “Боже опрости ми све, и пређи преко мојих лоших дела и узми ме у окриље Своје милости, јер си најмилостивији, примаш покајање и бришеш грехе!”
Неверник код Бога нема баш никакву вредност.
Исмејавање верника велики је грех чији починилац заслужује казну.
Губљење времена је неизбежна последица због неверства у Бога.
Пре молбе неопходно је захвалити се Богу и похвалити Га.
Будући да су на почетку овог поглавља истакнуте особине због којих ће верници успети, њен крај садржи обавест о томе да ће незнанобожци настрадати.