اللغة

اختر السورة

1 الفاتحة 2 البقرة 3 آل عمران 4 النساء 5 المائدة 6 الأنعام 7 الأعراف 8 الأنفال 9 التوبة 10 يونس 11 هود 12 يوسف 13 الرعد 14 ابراهيم 15 الحجر 16 النحل 17 الإسراء 18 الكهف 19 مريم 20 طه 21 الأنبياء 22 الحج 23 المؤمنون 24 النور 25 الفرقان 26 الشعراء 27 النمل 28 القصص 29 العنكبوت 30 الروم 31 لقمان 32 السجدة 33 الأحزاب 34 سبإ 35 فاطر 36 يس 37 الصافات 38 ص 39 الزمر 40 غافر 41 فصلت 42 الشورى 43 الزخرف 44 الدخان 45 الجاثية 46 الأحقاف 47 محمد 48 الفتح 49 الحجرات 50 ق 51 الذاريات 52 الطور 53 النجم 54 القمر 55 الرحمن 56 الواقعة 57 الحديد 58 المجادلة 59 الحشر 60 الممتحنة 61 الصف 62 الجمعة 63 المنافقون 64 التغابن 65 الطلاق 66 التحريم 67 الملك 68 القلم 69 الحاقة 70 المعارج 71 نوح 72 الجن 73 المزمل 74 المدثر 75 القيامة 76 الانسان 77 المرسلات 78 النبإ 79 النازعات 80 عبس 81 التكوير 82 الإنفطار 83 المطففين 84 الإنشقاق 85 البروج 86 الطارق 87 الأعلى 88 الغاشية 89 الفجر 90 البلد 91 الشمس 92 الليل 93 الضحى 94 الشرح 95 التين 96 العلق 97 القدر 98 البينة 99 الزلزلة 100 العاديات 101 القارعة 102 التكاثر 103 العصر 104 الهمزة 105 الفيل 106 قريش 107 الماعون 108 الكوثر 109 الكافرون 110 النصر 111 المسد 112 الإخلاص 113 الفلق 114 الناس

وَمَا تَسۡ‍َٔلُهُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۚ إِنۡ هُوَ إِلَّا ذِكۡرٞ لِّلۡعَٰلَمِينَ 104

Да су памети имали поверовали би у твоје посланство Мухаммеде, јер ти од њих не тражиш никакву надокнаду за Кур'ан и за оно чему их позиваш. Кур'ан је само опомена човечанству.

وَكَأَيِّن مِّنۡ ءَايَةٖ فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ يَمُرُّونَ عَلَيۡهَا وَهُمۡ عَنۡهَا مُعۡرِضُونَ 105

Пуно је знакова и доказа који указују на Његову једноћу, и ти докази су свуда на небесима и на Земљи. Неверници поред њих пролазе а да о њима не размисле и да узму поуку, већ се од њих окрећу не осврћући се.

وَمَا يُؤۡمِنُ أَكۡثَرُهُم بِٱللَّهِ إِلَّا وَهُم مُّشۡرِكُونَ 106

Већина људи који верују у Бога као Створитеља, Опскрбитеља, Који живот и смрт даје, обожава поред Њега кипове и идоле, а неки Му приписују дете. Узвишен је Бог изнад онога што Му приписују.

أَفَأَمِنُوٓاْ أَن تَأۡتِيَهُمۡ غَٰشِيَةٞ مِّنۡ عَذَابِ ٱللَّهِ أَوۡ تَأۡتِيَهُمُ ٱلسَّاعَةُ بَغۡتَةٗ وَهُمۡ لَا يَشۡعُرُونَ 107

Зар су ови многобошци сигурни да им неће изненада доћи казна на овом свету која ће их све обухватити тако да нико неће моћи да се спасе, а за њу се нису припремили и нису верници били?

قُلۡ هَٰذِهِۦ سَبِيلِيٓ أَدۡعُوٓاْ إِلَى ٱللَّهِۚ عَلَىٰ بَصِيرَةٍ أَنَا۠ وَمَنِ ٱتَّبَعَنِيۖ وَسُبۡحَٰنَ ٱللَّهِ وَمَآ أَنَا۠ مِنَ ٱلۡمُشۡرِكِينَ 108

О Посланиче, реци онима које позиваш: "Ово је мој пут којем позивам људе, са јасним доказом. Позивам их ја, а позивају их и моји следбеници, они који следе моју упуту и мој праксу. Ја Богу никог не придружујем, и само Њега обожавам."

وَمَآ أَرۡسَلۡنَا مِن قَبۡلِكَ إِلَّا رِجَالٗا نُّوحِيٓ إِلَيۡهِم مِّنۡ أَهۡلِ ٱلۡقُرَىٰٓۗ أَفَلَمۡ يَسِيرُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ فَيَنظُرُواْ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِهِمۡۗ وَلَدَارُ ٱلۡأٓخِرَةِ خَيۡرٞ لِّلَّذِينَ ٱتَّقَوۡاْۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ 109

О Посланиче, Ми смо пре тебе слали само људе као посланике, а нисмо слали анђеле, и Ми смо тим посланицима објављивали као што и теби објављујемо. Ти посланици су били из тих градова, па ипак су их њихови народи у лаж утеривали, након чега смо их уништавали. Зашто твоји порицатељи не путују по Земљи па да размисле о томе како су скончали претходни порицатељи и да поуку узму? Уживање на Будућем свету је боље за оне који се Бога боје на овом свету, зар се нећете памети дозвати, па да се Божје казне причувате чињењем онога што је Он наредио - а највећа наредба је исправно монотеистичко веровање - и клонећи се онога што је забранио - а највећа забрана је многобоштво.

حَتَّىٰٓ إِذَا ٱسۡتَيۡ‍َٔسَ ٱلرُّسُلُ وَظَنُّوٓاْ أَنَّهُمۡ قَدۡ كُذِبُواْ جَآءَهُمۡ نَصۡرُنَا فَنُجِّيَ مَن نَّشَآءُۖ وَلَا يُرَدُّ بَأۡسُنَا عَنِ ٱلۡقَوۡمِ ٱلۡمُجۡرِمِينَ 110

Ми одлажемо казну непријатељима Наших посланика као вид обмане све док не помисле посланици да ти неверници неће бити уништени, и док не помисле неверници да су их посланици лагали претећи им казном која чека оне који посланике утерују у лаж - Наша помоћ посланицима би стигла и спасили бисмо их заједно са верницима од уништења које би задесило порицатеље. Нико не може невернике спасити од Наше казне када дође њено време.

لَقَدۡ كَانَ فِي قَصَصِهِمۡ عِبۡرَةٞ لِّأُوْلِي ٱلۡأَلۡبَٰبِۗ مَا كَانَ حَدِيثٗا يُفۡتَرَىٰ وَلَٰكِن تَصۡدِيقَ ٱلَّذِي بَيۡنَ يَدَيۡهِ وَتَفۡصِيلَ كُلِّ شَيۡءٖ وَهُدٗى وَرَحۡمَةٗ لِّقَوۡمٖ يُؤۡمِنُونَ 111

У казивањима о посланицима и њиховим народима - од којих је и казивање о Јосифу и његовој браћи - поука је за оне који су здравим разумом обдарени. Кур'ан који садржи та казивања није лажно приписан Богу, већ је дошао као потврда претходних небеских књига, са детаљним појашњењем оних прописа који требају бити детаљно појашњени и он је водиља ка свему што је добро, и милост онима који верују у њега, јер они су ти којима Кур'ан истински користи.

Користи кур'анских стихова:

Мисионар који позива у истину нема моћи да људска срца наведе да се Богу покоравају и већина људи неће да иде правим путем.
Критика онима који се окрећу од Божјих космичких знакова и доказа Његове једноће који се налазе свуда у универзуму.
Одломак: ...قُلۡ هَٰذِهِۦ سَبِيلِيٓ "Реци: 'Ово је мој пут...'", садржи неке темељне постулате мисионарства, позивања на прави пут: 1. Постојање пута: ((أَدۡعُوٓاْ) إِلَى ٱللَّهِ) "...позивам Богу..."; 2. Тај пут и позив њему је изграђен на знању: (عَلَىٰ بَصِيرَةٍ) "...имајући јасне доказе..."; 3. Постојање онога ко позива: (أَدۡعُوٓاْ) (أَنَا۠) "Позивам... ја..."; 4. Постојање оних који се позивају: (وَمَنِ ٱتَّبَعَنِي)

جاري التحميل…