ذَٰلِكُمُ ٱللَّهُ رَبُّكُمۡۖ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا هُوَۖ خَٰلِقُ كُلِّ شَيۡءٖ فَٱعۡبُدُوهُۚ وَهُوَ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ وَكِيلٞ 102
О људи, Онај Који поседује таква својства је ваш Господар, и немате другог Господара мимо Њега, нити ико заслужује да буде обожаван мимо Њега. Он је све створио па само Њега обожавајте! Само Он заслужује да се обожава и Он све чува!
لَّا تُدۡرِكُهُ ٱلۡأَبۡصَٰرُ وَهُوَ يُدۡرِكُ ٱلۡأَبۡصَٰرَۖ وَهُوَ ٱللَّطِيفُ ٱلۡخَبِيرُ 103
Њега не може поглед обухватити, док Он, Узвишени, докучује људске видове, и Он је благ према Својим добрим робовима и детаљно их познаје.
قَدۡ جَآءَكُم بَصَآئِرُ مِن رَّبِّكُمۡۖ فَمَنۡ أَبۡصَرَ فَلِنَفۡسِهِۦۖ وَمَنۡ عَمِيَ فَعَلَيۡهَاۚ وَمَآ أَنَا۠ عَلَيۡكُم بِحَفِيظٖ 104
О људи, дошли су вам јасни докази од вашег Господара, па ко о њима промисли и схвати их, а затим им се покори - у своју корист то чини, а ко слеп за њих буде и о њима не промишља нити им се покорава - само себи штети. Ја нисам тај који вас надзире и побројава ваша дела, већ сам само посланик мог Господара, а Он је Тај Који вас надзире.
وَكَذَٰلِكَ نُصَرِّفُ ٱلۡأٓيَٰتِ وَلِيَقُولُواْ دَرَسۡتَ وَلِنُبَيِّنَهُۥ لِقَوۡمٖ يَعۡلَمُونَ 105
Као што смо навели различите доказе који указују на Аллахову моћ, тако наводимо и различите доказе који указују на обећану награду, претњу или опомену. Многобошци ће рећи: "Ово није Објава, ово си научио од следбеника Књиге." И наводимо различите доказе како би људима објаснили истину, и то онима који су верници, који следе Мухаммеда, нека је Божји мир и благослов над њим, јер они су ти који прихватају и следе истину.
ٱتَّبِعۡ مَآ أُوحِيَ إِلَيۡكَ مِن رَّبِّكَۖ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا هُوَۖ وَأَعۡرِضۡ عَنِ ٱلۡمُشۡرِكِينَ 106
Посланиче, следи истину која ти се објављује од твог Господара! Нико не заслужује да буде обожаван мимо Њега Узвишеног! Немој своје срце замарати пркосним неверницима, Бог ће им пресудити.
وَلَوۡ شَآءَ ٱللَّهُ مَآ أَشۡرَكُواْۗ وَمَا جَعَلۡنَٰكَ عَلَيۡهِمۡ حَفِيظٗاۖ وَمَآ أَنتَ عَلَيۡهِم بِوَكِيلٖ 107
Да Аллах хоће, они никог не би поред Њега обожавали, а тебе нисмо учинили оним ко их надзире и побројава њихова дела, нити си ти њихов чувар, већ си посланик и твоје је само да доставиш истину.
وَلَا تَسُبُّواْ ٱلَّذِينَ يَدۡعُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ فَيَسُبُّواْ ٱللَّهَ عَدۡوَۢا بِغَيۡرِ عِلۡمٖۗ كَذَٰلِكَ زَيَّنَّا لِكُلِّ أُمَّةٍ عَمَلَهُمۡ ثُمَّ إِلَىٰ رَبِّهِم مَّرۡجِعُهُمۡ فَيُنَبِّئُهُم بِمَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ 108
О верници, немојте да вређате кипове које многобошци обожавају поред Аллаха, иако су ти кипови нешто најпрезреније и заслужују да буду вређани и критиковани, да не би многобошци вређали Аллаха охолећи се и не знајући шта Њему Узвишеном доликује. Као што је њима улепшана заблуда у којој се налазе тако смо свакој заједници њихова дела представили лепим, било да су добра или лоша, па су чинили оно што смо им улепшали, а затим ће се Аллаху вратити на Судњем дану и Он ће их обавестити о ономе што су на пролазном свету радили, и за то ће их обрачунати.
وَأَقۡسَمُواْ بِٱللَّهِ جَهۡدَ أَيۡمَٰنِهِمۡ لَئِن جَآءَتۡهُمۡ ءَايَةٞ لَّيُؤۡمِنُنَّ بِهَاۚ قُلۡ إِنَّمَا ٱلۡأٓيَٰتُ عِندَ ٱللَّهِۖ وَمَا يُشۡعِرُكُمۡ أَنَّهَآ إِذَا جَآءَتۡ لَا يُؤۡمِنُونَ 109
Многобошци се заклињу Аллахом најчвршћим заклетвама којима се могу заклети: "Ако им Мухаммед дође са чудом од Аллаха којег они траже, повероваће у то чудо." Реци им, Посланиче: "Не поседујем ја чуда па да долазим са њима кад ја хоћу, већ је све то од Аллаха, Он их шаље када Он хоће." Да ли мислите, о верници, да ће они веровати ако им дођу чуда и докази које траже? Напротив, остаће на свом пркосу и порицању, јер они не желе упуту.
وَنُقَلِّبُ أَفِۡٔدَتَهُمۡ وَأَبۡصَٰرَهُمۡ كَمَا لَمۡ يُؤۡمِنُواْ بِهِۦٓ أَوَّلَ مَرَّةٖ وَنَذَرُهُمۡ فِي طُغۡيَٰنِهِمۡ يَعۡمَهُونَ 110
Ми њихова срца и њихове очи окрећемо на начин да њихова срца спречавамо да прихвате упуту, а њихове очи да виде упуту, као што смо их први пут спречили, због њиховог ината, да поверују у Кур'ан. Оставили смо их да збуњени лутају у њиховој заблуди и њиховој непокорности против њиховог Господара.
У овим одломцима се истиче да је Узвишени Аллах далеко од сваке неправде, коју Му приписује веровање детерминиста, и објашњавају да неверство и многобоштво људи бива њиховим избором.
Ниједан веровесник не може да дође са неким чудом сам од себе и када хоће, већ је све то у Аллаховим рукама, и само Он то може. Он је Мудри Који одређује врсту и време испољавања и слања знакова и доказа.
У овим одломцима се забрањује вређање божанстава многобожаца због веће штете, а то је њихово вређање Господара светова.
Некада Аллах спречава човека да крене правим путем и одвраћа његов вид и његово срце од покорности кажњавајући га тиме што је одабрао неверство, и што не жели да крене правим путем.