اللغة
وَإِذَا كُنتَ فِيهِمۡ فَأَقَمۡتَ لَهُمُ ٱلصَّلَوٰةَ فَلۡتَقُمۡ طَآئِفَةٞ مِّنۡهُم مَّعَكَ وَلۡيَأۡخُذُوٓاْ أَسۡلِحَتَهُمۡۖ فَإِذَا سَجَدُواْ فَلۡيَكُونُواْ مِن وَرَآئِكُمۡ وَلۡتَأۡتِ طَآئِفَةٌ أُخۡرَىٰ لَمۡ يُصَلُّواْ فَلۡيُصَلُّواْ مَعَكَ وَلۡيَأۡخُذُواْ حِذۡرَهُمۡ وَأَسۡلِحَتَهُمۡۗ وَدَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ لَوۡ تَغۡفُلُونَ عَنۡ أَسۡلِحَتِكُمۡ وَأَمۡتِعَتِكُمۡ فَيَمِيلُونَ عَلَيۡكُم مَّيۡلَةٗ وَٰحِدَةٗۚ وَلَا جُنَاحَ عَلَيۡكُمۡ إِن كَانَ بِكُمۡ أَذٗى مِّن مَّطَرٍ أَوۡ كُنتُم مَّرۡضَىٰٓ أَن تَضَعُوٓاْ أَسۡلِحَتَكُمۡۖ وَخُذُواْ حِذۡرَكُمۡۗ إِنَّ ٱللَّهَ أَعَدَّ لِلۡكَٰفِرِينَ عَذَابٗا مُّهِينٗا 102
О посланиче, ако си у војсци током битке и желиш да обавиш намаз (молитву), подели војску на два дела: део који ће клањати са тобом, узевши своје оружје са собом док су у молитви, а други део који ће чувати стражу. Када први део војске заврши један рекат са тобом, нека доврши други рекат за себе, па када заврше молитву, нека оду да вам чувају стражу иза леђа, где је непријатељ, а онај други део војске који није клањао нека дође да клања један рекат за тобом. Када ти предаш поздрав мира, након тог реката (који је за тебе други, а за њих први), они нека устану и доврше молитву за себе. И нека буду опрезни спрам непријатеља, и нека са собом носе своје оружје, јер неверници прижељкују да ви заборавите ваше оружје и ствари док клањате па да вас одједанпут нападну, док сте немоћни. Уколико имате потешкоћу због кише, болести и томе слично, није вам грех да не носите оружје у молитви, али се чувајте непријатеља колико год можете. Аллах је неверницима припремио понижавајућу казну.
فَإِذَا قَضَيۡتُمُ ٱلصَّلَوٰةَ فَٱذۡكُرُواْ ٱللَّهَ قِيَٰمٗا وَقُعُودٗا وَعَلَىٰ جُنُوبِكُمۡۚ فَإِذَا ٱطۡمَأۡنَنتُمۡ فَأَقِيمُواْ ٱلصَّلَوٰةَۚ إِنَّ ٱلصَّلَوٰةَ كَانَتۡ عَلَى ٱلۡمُؤۡمِنِينَ كِتَٰبٗا مَّوۡقُوتٗا 103
О верници, када завршите са молитвом (намазом) спомињите Аллаха речима субханаллах - слављен нека је Аллах, елхамдулиллах - хвала Аллаху, и ла илахе иллаллах - нема другог истинског бога осим Аллаха, у свакој ситуацији, стојећи, седећи и лежећи, а када прође опасност од непријатеља онда клањајте намаз потпуно, са свим његовим обавезним и похвалним стварима, како вам је наређено. Намаз је за вернике обавеза у тачно одређеном времену, и није га дозвољено одложити осим из оправданог разлога. То важи ако нисте путници, док ако сте путници дозвољено вам је да кратите и да спајате намазе.
وَلَا تَهِنُواْ فِي ٱبۡتِغَآءِ ٱلۡقَوۡمِۖ إِن تَكُونُواْ تَأۡلَمُونَ فَإِنَّهُمۡ يَأۡلَمُونَ كَمَا تَأۡلَمُونَۖ وَتَرۡجُونَ مِنَ ٱللَّهِ مَا لَا يَرۡجُونَۗ وَكَانَ ٱللَّهُ عَلِيمًا حَكِيمًا 104
О верници, немојте у рату посустајати у гоњењу непријатеља међу неверницима; ако ви патите због рана и борби, и они исто тако пате због рана и борби, па нека њихово стрпљење не буде веће од вашег стрпљења! Ви се од Бога надате награди, помоћи и победи, чему се они не надају, а Узвишени Бог зна стања Својих робова, и мудар је у Свом уређивању и прописивању.
إِنَّآ أَنزَلۡنَآ إِلَيۡكَ ٱلۡكِتَٰبَ بِٱلۡحَقِّ لِتَحۡكُمَ بَيۡنَ ٱلنَّاسِ بِمَآ أَرَىٰكَ ٱللَّهُۚ وَلَا تَكُن لِّلۡخَآئِنِينَ خَصِيمٗا 105
О Посланиче, Ми смо објавили Кур'ан који садржи истину како би ти међу људима судио у њиховим пословима онако како те је Бог научио, а не према свом мишљењу или према својим прохтевима; и немој бити бранилац оних који су проневерили себе и своје поверење, па да их браниш од оног ко од њих потражује своје право.
Ови стихови садрже прописаност молитве у страху и појашњавање њених прописа начин на који се обавља.
Ови одломци наређују подузимање узрока у свим ситуацијама, и да верник нема оправдање ако остави узроке свог спаса макар био у стању богослужења.
Ови одломци садрже прописаност сталног спомињања Бога у свакој ситуацији, јер је спомињање Аллаха живот за срца и узрок смирености.
Ови одломци садрже забрану клонулости и лењости у борби против непријатеља, и наредбу стрпљивости у тој борби.