اللغة
وَٱلسَّٰبِقُونَ ٱلۡأَوَّلُونَ مِنَ ٱلۡمُهَٰجِرِينَ وَٱلۡأَنصَارِ وَٱلَّذِينَ ٱتَّبَعُوهُم بِإِحۡسَٰنٖ رَّضِيَ ٱللَّهُ عَنۡهُمۡ وَرَضُواْ عَنۡهُ وَأَعَدَّ لَهُمۡ جَنَّٰتٖ تَجۡرِي تَحۡتَهَا ٱلۡأَنۡهَٰرُ خَٰلِدِينَ فِيهَآ أَبَدٗاۚ ذَٰلِكَ ٱلۡفَوۡزُ ٱلۡعَظِيمُ 100
Бог је задовољан онима који су међу првима прихватили Ислам и који су се одселили из својих домова ради Бога, а задовољан је и онима који су помагали исељенике из Меке, као и свима онима који их буду следили у исправном веровању и добрим делима. Од њих је Бог примио добра дела, а и они су задовољни Богом јер им је подарио велику награду, и припремио је за њих Рај испод чијих двораца теку реке. Они ће вечно боравити у рајским баштама, а то је, уистину, огроман успех.
وَمِمَّنۡ حَوۡلَكُم مِّنَ ٱلۡأَعۡرَابِ مُنَٰفِقُونَۖ وَمِنۡ أَهۡلِ ٱلۡمَدِينَةِ مَرَدُواْ عَلَى ٱلنِّفَاقِ لَا تَعۡلَمُهُمۡۖ نَحۡنُ نَعۡلَمُهُمۡۚ سَنُعَذِّبُهُم مَّرَّتَيۡنِ ثُمَّ يُرَدُّونَ إِلَىٰ عَذَابٍ عَظِيمٖ 101
Међу бедуинима око вас, у близини Медине, има лицемера, а има их и међу становницима Медине, и они су у лицермерству упорни и устрајни. Ти их, о Посланиче, не познајеш, али их Бог познаје. Њих ће Бог на двоструке муке да стави: први пут на овоме свету, тиме што ће њихово лицемерство да буде откривено, и гинуће и биће заробљавани, а други пут на Будућем свету, почевши од патње у загробном животу. Затим ће на Судњем дану, у великој патњи бити уведени, и у најниже нивое Пакла бачени.
وَءَاخَرُونَ ٱعۡتَرَفُواْ بِذُنُوبِهِمۡ خَلَطُواْ عَمَلٗا صَٰلِحٗا وَءَاخَرَ سَيِّئًا عَسَى ٱللَّهُ أَن يَتُوبَ عَلَيۡهِمۡۚ إِنَّ ٱللَّهَ غَفُورٞ رَّحِيمٌ 102
Међу становницима Медине има и других људи који су из борбе изостали без оправдања, па су признали да немају оправдања и нису измишљали оправдања. Они су своја добра дела, покорност Богу, придржавање верских прописа и борбу на Божјем путу помешали са лошим делима, али се надају да им Бог опрости. Бог ће опростити онима који се покају и биће милостив према њима.
خُذۡ مِنۡ أَمۡوَٰلِهِمۡ صَدَقَةٗ تُطَهِّرُهُمۡ وَتُزَكِّيهِم بِهَا وَصَلِّ عَلَيۡهِمۡۖ إِنَّ صَلَوٰتَكَ سَكَنٞ لَّهُمۡۗ وَٱللَّهُ سَمِيعٌ عَلِيمٌ 103
Узми, о Божји Посланиче, од иметака њихових обавезну милостињу и добровољну милостињу, да их тиме очистиш од греха и благословљеним их учиниш како би се њихов иметак увећао, и помоли се за њих након што иметак примиш, јер молитва твоја ће да их, заиста, смири и она је милост - а Бог је Онај Који све твоје молбе чује и све њихове поступке и намере зна.
أَلَمۡ يَعۡلَمُوٓاْ أَنَّ ٱللَّهَ هُوَ يَقۡبَلُ ٱلتَّوۡبَةَ عَنۡ عِبَادِهِۦ وَيَأۡخُذُ ٱلصَّدَقَٰتِ وَأَنَّ ٱللَّهَ هُوَ ٱلتَّوَّابُ ٱلرَّحِيمُ 104
Зар не знају лицемери који су из борбе изостали и они који се кају, да једино Бог прима покајање од људи који му се покају, да само Он прихвата милостињу, и да је Он независтан од свега тога, да ће Он да благослови милостињу онима који је удељују и да само Аллах стално прима покајања људи који се кају и да је према њима милостив?
وَقُلِ ٱعۡمَلُواْ فَسَيَرَى ٱللَّهُ عَمَلَكُمۡ وَرَسُولُهُۥ وَٱلۡمُؤۡمِنُونَۖ وَسَتُرَدُّونَ إِلَىٰ عَٰلِمِ ٱلۡغَيۡبِ وَٱلشَّهَٰدَةِ فَيُنَبِّئُكُم بِمَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ 105
И реци, о Посланиче, онима који су из борбе изостали, као и онима који се од греха кају: Трудите се на начин да поправите штету коју сте начинили, чините дела искрено у име Бога и радите оно чиме је Он задовољан, па ће Бог труд ваш видети, а и Посланик Његов и верници. Ви ћете бити враћени на Судњем дану Ономе Који зна све, Који зна шта сте скривали и шта сте јавно чинили, па ће вас о ономе што сте радили на овом свету обавестити и према томе ће да вас награди или казни.
وَءَاخَرُونَ مُرۡجَوۡنَ لِأَمۡرِ ٱللَّهِ إِمَّا يُعَذِّبُهُمۡ وَإِمَّا يَتُوبُ عَلَيۡهِمۡۗ وَٱللَّهُ عَلِيمٌ حَكِيمٞ 106
Има оних који су изостали из битке на Тебуку, а немају оправдања. Они чекају Божју пресуду, а Он ће међу њима пресудити како жели: може их казнити ако се не покају, а може им и опростити, ако се покају. Бог најбоље зна ко заслужује казну, а ко заслужује Његов опрост, јер је Његов верозакон и уређивање света засновано на мудрости.
Овим речима се указује на вредност журбе да се прихвати вера и веровање, селидбе (хиџре) на Божјем путу, помагање вере и слеђење пута исправних генерација.
Само Бог познаје невидљиви свет. Нико осим Бога не познаје нечије срце и душу.
Овде се пружа нада грешним верницима да се покају и да своје стање поправе, како би им било опроштено.
Из ових речи се закључује обавезност милостиње, њена вредност и утицај на повећање иметка, и на чињеницу да се њеним давањем уклања шкртост, похлепа и друге негативне особине.