اللغة
سورة Мединско
Одрицање од многобожаца и лицемера и борбе против њих, и отварање врата покајања покајницима.
بَرَآءَةٞ مِّنَ ٱللَّهِ وَرَسُولِهِۦٓ إِلَى ٱلَّذِينَ عَٰهَدتُّم مِّنَ ٱلۡمُشۡرِكِينَ 1
Бог и Његов Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, немају ништа с многобошцима, а уговор који су они, многобошци Арапског полуотока, потписали с муслиманима више не важи.
فَسِيحُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ أَرۡبَعَةَ أَشۡهُرٖ وَٱعۡلَمُوٓاْ أَنَّكُمۡ غَيۡرُ مُعۡجِزِي ٱللَّهِ وَأَنَّ ٱللَّهَ مُخۡزِي ٱلۡكَٰفِرِينَ 2
“Путујте по Земљи куд год хоћете у периоду од четири месеца, од тренутка ове обзнане. И ви, многобошци, будите уверени да вас неће мимоићи Божја казна, ако вас је мимоишло страдање у рату. То је тако, јер Бог, Узвишени, невернике кажњава на овом свету поразом и понижењем, а потом Пакленом ватром, на будућем свету.” Овај се одломак односи на оне многобошце с којима је потписан уговор на неодређено време. Уговор који траје одређено време, па макар трајао и дуже од четири месеца, треба да се испоштује.
وَأَذَٰنٞ مِّنَ ٱللَّهِ وَرَسُولِهِۦٓ إِلَى ٱلنَّاسِ يَوۡمَ ٱلۡحَجِّ ٱلۡأَكۡبَرِ أَنَّ ٱللَّهَ بَرِيٓءٞ مِّنَ ٱلۡمُشۡرِكِينَ وَرَسُولُهُۥۚ فَإِن تُبۡتُمۡ فَهُوَ خَيۡرٞ لَّكُمۡۖ وَإِن تَوَلَّيۡتُمۡ فَٱعۡلَمُوٓاْ أَنَّكُمۡ غَيۡرُ مُعۡجِزِي ٱللَّهِۗ وَبَشِّرِ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ بِعَذَابٍ أَلِيمٍ 3
Јасан је и обелодањен проглас од Бога и Његовог Веровесника, нека је мир над њим и Божја милост, свим људима на дан Курбан-бајрама, кад се завршавају обреди хаџа – да уговор с многобошцима више није на снази. Али, ако се неверници покају, и напусте обожавање кипова и прихвате Ислам, то им је боље и на овом и на оном свету, а прече је да Ислам прихвате него да устрајавају на многобоштву. Ако пак окрену главе од Ислама и покоравања Милостивом Богу, нека знају да су у Божјој руци и да не могу избећи Његову казну. А ти, Веровесниче, обавести невернике да их, због лоших дела која су чинили на овом свету, чека болна патња у Паклу.
إِلَّا ٱلَّذِينَ عَٰهَدتُّم مِّنَ ٱلۡمُشۡرِكِينَ ثُمَّ لَمۡ يَنقُصُوكُمۡ شَيۡٔٗا وَلَمۡ يُظَٰهِرُواْ عَلَيۡكُمۡ أَحَدٗا فَأَتِمُّوٓاْ إِلَيۡهِمۡ عَهۡدَهُمۡ إِلَىٰ مُدَّتِهِمۡۚ إِنَّ ٱللَّهَ يُحِبُّ ٱلۡمُتَّقِينَ 4
Из претходног прописа изузимају се многобошци с којима имате потписан уговор, а који нису прекршили ниједан параграф истог тог уговора, нити су било кога помогли у борби против вас. Ето, одржите уговор који сте с њима потписали и будите доследни свом обећању, знајући да Бог воли оне који се држе уговора.
فَإِذَا ٱنسَلَخَ ٱلۡأَشۡهُرُ ٱلۡحُرُمُ فَٱقۡتُلُواْ ٱلۡمُشۡرِكِينَ حَيۡثُ وَجَدتُّمُوهُمۡ وَخُذُوهُمۡ وَٱحۡصُرُوهُمۡ وَٱقۡعُدُواْ لَهُمۡ كُلَّ مَرۡصَدٖۚ فَإِن تَابُواْ وَأَقَامُواْ ٱلصَّلَوٰةَ وَءَاتَوُاْ ٱلزَّكَوٰةَ فَخَلُّواْ سَبِيلَهُمۡۚ إِنَّ ٱللَّهَ غَفُورٞ رَّحِيمٞ 5
Кад прођу свети месеци у којима сте вашим непријатељима гарантовали сигурност - убијајте многобошце где год их нађете, опседајте њихове тврђаве и на њиховим путевима, заробљавајте их. Ако се покају од многобоштва, и почну обављати молитву и давати милостињу, постали су ваша браћа по исламу, па их оставите на миру. Заиста Бог пуно прашта онима који се кају и милостив је према њима.
وَإِنۡ أَحَدٞ مِّنَ ٱلۡمُشۡرِكِينَ ٱسۡتَجَارَكَ فَأَجِرۡهُ حَتَّىٰ يَسۡمَعَ كَلَٰمَ ٱللَّهِ ثُمَّ أَبۡلِغۡهُ مَأۡمَنَهُۥۚ ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمۡ قَوۡمٞ لَّا يَعۡلَمُونَ 6
Затражи ли неки многобожац од тебе сигурност, пружи му је како би му проучио нешто лако из Кур’ана, оно што ће да разуме, а потом га пошаљи тамо где ће да буде сигуран, јер неверници не знају у чему је добро и корист за њих, нису проницљиви да схвате вредност преласка на Ислам.
Ови су одломци очити као показатељ да Ислам тежи успостави дипломатских односа с непријатељима на темељу мира, суживота и међусобног разумевања.
Ислам држи до уговора и обавезује на његово поштовање. И сматра да је поштовање уговора знак веровања и богобојазности.
Обављање молитве и давање зеката представљају доказ ислама, а уједно су и заштита крви и имовине. Онај ко их испуњава стиче права муслимана – његов живот и имовина су заштићени, осим у случајевима када исламски закон налаже другачије, као што су убиство невине особе, прељуба ожењеног или удате особе и напуштање вере након прихватања ислама.
Предвиђено је да се оном ко ратује против Ислама пружи заштита уколико је затражи од муслимана, да би се уверио у исправност Ислама. То је показатељ да Ислам тежи коректном и мирољубивом односу према онима који не верују.