ص

سورة Меканско:

Ово поглавље говори о брањењу истине и последицама тога.

(صٓۚ) Кад се ради о кур’анским скраћеницама, о којима смо говорили на почетку поглавља ел-Бекара. Свевишњи Бог заклиње се часним Кур’аном, у којем се налази све што је људима корисно у погледу овог и Будућег света. А Аллах нема саучеснике, како то мисле многобошци.

Али, они који не верују охоло се отуђују од монотеизма тиме што се супротстављају Силном Богу и Посланику, нека је мир над њим и милост Божја.

Узвишени Бог, уништио је многе неверничке народе пре овог народа, па су исти ти народи тражили помоћ од Бога кад их је сустигла казна, и повиновали су се Богу кајући се, али је за покајање било касно.

Многобошци се чуде што им је послат Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, да их упозори на то да ће их стићи казна уколико остану неверници. Многобошци су видели јасне доказе истинитости Мухаммедовог посланства, па ипак говоре: “Мухаммед само лаже и магијом вешто вара своје сународнике! Он лаже када тврди да је Божји посланик коме се објављује.”

И говоре: “Зар тај човек може свести бројна наша божанства на једног Бога? Тај његов поступак заиста је чудна ствар.”

Угледници и прваци између неверника кренуше подстицати своје истомишљенике да остану доследни обожавању кипова, а не Бога, и да трпељиво устрају у својој вери. Рекли су: “Мухаммед позива у Ислам како би себи осигурао углед и власт на Земљи, и жели да га ми следимо!”

И додали су: “Нисмо чули да наши преци спомињу постојање само једног Бога, поред Којег се нико и ништа друго не сме обожавати. Заправо, нисмо чули ни да хришћани, Исусови следбеници, говоре да постоји само један Бог. Ето, Мухаммед само измишља лажи и доноси оно што је свима непознато.”

И кажу: “Зашто да Бог између нас баш Мухаммеду објави Књигу, а не нама који смо аристократе и великаши?” Многобошци су у сумњи у погледу оног што ти је објављено, Посланиче. Будући да их још није стигла казна, живе у обмани; да их казна стиге, не би чинили неверство и не би веровали у многобоштво, нити би сумњали у оно што ти се објављује.

Располажу ли мекански неверници ризницама Божје милости и доброте? А Бог је силан, па се нико против Њега не може борити, и изузетно је дарежљив, и даје без рачуна оном коме Он хоће. Од његове доброте је да и веровесништво даје коме хоће. Они не располажу ризницама веровесништва, па да коме хоће дају, а коме хоће ускраћују.

Или, зар неверници владају небесима и Земљом и оним што је између њих, па располажу милошћу и опскрбом па коме желе дају, а коме хоће ускраћују? Ако имају власт на небесима и Земљи, нека се, онда, попну уз лестве на небо да себи осигурају располагање ризницама, из којих би давали и чије би благодати ускраћивали. Они то неће моћи да учине.

Мекански неверници, који поричу твоје посланство, биће поражени у сукобу с истином, као што су давно пре њих поражени невернички народи, који су порицали посланике.

Наиме, нису они први који су прицали истину, и пре меканских многобожаца порицали су народ Нојев, затим народ Ад, и фараон који је поседовао моћну војску помоћу које је кажњавао народ.

Пре њих порицали су Салахов народ Семуд, и Лотов народ, и Јофоров народ – сви су они једни друге подржавали у порицању посланика и неверовању у оно што су они доносили.

Сви споменути народи порицали су своје посланике и заслужили су због тога Божју казну која их је неизоставно стигла, па макар и након неког времена.

Они који поричу Мухаммедово, нека је мир над њим и милост Божја, посланство не чекају ништа друго осим другог дувања у рог, након којег им неће бити повратка на пролазан свет. Тад ће их снаћи казна уколико умру поричући Посланика, нека је мир над њим и милост Божја.

Ругајући се и негирајући могућност оживљења, многобошци говоре: “Господару наш, казни нас што пре на овом свету, пре Часа суђеног!”