النمل

سورة Меканско

Говор о највећој благодати (Часном Кур’ану) која је указана Веровеснику, мир нек је над њим, о неопходности захваљивања на њој и стрпљивости приликом достављања Објаве људима.

(طسٓۚ) Ово што смо ти објавили јесу одломци славног Кур’ана, у којима нема никакве нејасноће. Онај ко размисли о Кур’ану схватиће да је то Божја објава.

Кур’ански одломци упућују на пут спаса на овом и на будућем свету, они су радосне вести онима који верују у Бога Узвишеног, и посланике.

Верници, којима су кур’ански одломци упута и радосна вест, молитву обављају предано и брижно, па обавезну милостињу издвајају, добровољно је дајући онима који је заслужују, и притом чврсто верују у Дан проживљења, кад ће Праведни Бог добре да награди, а злочинце да казни.

Онима који поричу Будући свет и оживљење на Будућем свету и награду и казну, Бог приказује њихове одвратне поступке као лепе, па се још више зло чинећи отуђују. Зато што су велики грешници, лутају по беспућима странпутице.

То су они које чека ужасно страдање на овом свету: понижење, срамота, падање у ропство и смртно страдање, а на Будућем свету ће бити највише изгубљени зато што ће себе и своје породице одвести у вечну казну у пакленој ватри.

А теби, Посланиче милости, заиста, стиже часни Кур’ан од Узвишеног Бога. Бог је мудар у стварању, одређивању, прописивању; Својим знањем све обухвата, није Му скривено ништа од оног што људима користи.

Посланиче, спомени казивање о посланику Мојсију, мир нек је над њим, кад својој чељади рече: “Застаните овде и причекајте ме, јер ватру опазих: можда ћу срести неког ко познаје овај крај, и који ће ми казати куда треба ићи, или ћу вам какво добро од ње донети или ћу вам пак бакљу донети, да бисте се огрејали.”

Па кад посланик Мојсије, мир нек је над њим, стиже до ватре, Бог га зовну и рече му да се налази на благословљеном месту, и да је Свевишњи Бог благословио оне што се налазе близу ватре и оне што су око ње – анђеле, па је затим рекао Мојсије да је Он хваљен, слављен и чист од свега што Му не приличи, тј. да Му се не може приписати никакав недостатак, а неки Му заблудели људи и то приписују.

Бог Узвишени, обратио се Мојсију: “То сам Ја – Бог, о Мојсије! Ја сам Онај Који је силан, нико Ме не може надвладати! Ја сам Онај Који је мудар, па све с мудрошћу стварам, уређујем и прописујем!”

Затим је Силни Бог наредио Мојсију да баци свој штап и пошто је то Мојсије учинио, штап се његов, Божјом вољом, претворио у змију па се Мојсије, видевши да се она тресе, окрену узмичући и не врати се. Бог га позва: “О Мојсије, не бој се! Посланици се, због висока положаја и места које уживају код Мене, ничег не требају бојати, па ни змија!”

Потом је Свезнајући Бог обавестио посланика Мојсија, мир нек је над њим, да Његова милост све обухвата и да Он много прашта, па ће да опрости онима који почине грех па се покају и зло добрим замене.

Затим му је наредио да увуче руку у своја недра, под пазухом, па ће се рука, попут снега бела, појавити, а без болести икакве – то спада, рекао му је Бог, у девет јасних знамења, којима је Он оснажио Мојсија и дао му их као доказ против фараона и његовог, надасве отуђеног од Бога и преко сваке мере порочног, неверничког народа. Девет јасних знамења јесу следећа: рука, штап, сушне године, мањак плодова, поплаве, скакавци, крпељи, жабе и крв.

А пошто Мојсије, мир нек је над њим, донесе фараону и његовом народу ова очита наднаравна дела, белодана и јасна, они рекоше: “Ово што је донео Мојсије јесте права магија, у то нема сумње никакве!”