سورة Меканско
Појашњење знакова Божјих у подршци посланицима и уништењу негатора.
طسٓمٓ 1
(طسٓمٓ) (Та син мим) О кур’анским скраћеницама смо говорили на почетку поглавља ел-Бекара.
تِلۡكَ ءَايَٰتُ ٱلۡكِتَٰبِ ٱلۡمُبِينِ 2
Ово су речи и докази часног Кур’ана који одвајају истину од неистине.
لَعَلَّكَ بَٰخِعٞ نَّفۡسَكَ أَلَّا يَكُونُواْ مُؤۡمِنِينَ 3
Зар ћеш себе упропастити због тога што твоји сународници, Божји Посланиче, неће да поверују, из сажаљења према њима и жеље да буду верници?
إِن نَّشَأۡ نُنَزِّلۡ عَلَيۡهِم مِّنَ ٱلسَّمَآءِ ءَايَةٗ فَظَلَّتۡ أَعۡنَٰقُهُمۡ لَهَا خَٰضِعِينَ 4
Кад би Бог Узвишени хтео, послао би неверницима с неба једно знамење, чудо, због којег би неизоставно постали верници и повиновали би се том знамењу. Али, Бог не жели да пошаље таква знамења како би их искушао хоће ли поверовати у невидљиви свет.
وَمَا يَأۡتِيهِم مِّن ذِكۡرٖ مِّنَ ٱلرَّحۡمَٰنِ مُحۡدَثٍ إِلَّا كَانُواْ عَنۡهُ مُعۡرِضِينَ 5
И меканским многобошцима не дође ниједна нова опомена од Милостивог која садржи доказ да је Аллах један једини Бог и да је Мухаммед Божји посланик, а да је не одбише и леђа јој не окренуше.
فَقَدۡ كَذَّبُواْ فَسَيَأۡتِيهِمۡ أَنۢبَٰٓؤُاْ مَا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ 6
Многобошци поричу величанствени Кур’ан и ругају се његовим речима и доказима – па стићи ће их сигурно последице њиховог порицања, ругања и других гнусних дела која чине на овом свету и снаћи ће их казна.
أَوَ لَمۡ يَرَوۡاْ إِلَى ٱلۡأَرۡضِ كَمۡ أَنۢبَتۡنَا فِيهَا مِن كُلِّ زَوۡجٖ كَرِيمٍ 7
Они устрајно поричу и не желе да размисле како је Свемогући Бог учинио да из земље ниче биље различитих боја и облика, лепог изгледа и од велике користи људима и животињама?
إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ 8
У ницању разноликог биља из земље очигледан је доказ да онај ко је у стању да учини да то биље поново оживи, је у стању да оживи и мртве људе, али већина не жели да верује.
وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ 9
Посланиче, Господар твој, заиста је силан, па Га нико не може надвладати. Он је самилостан према Својим створењима.
وَإِذۡ نَادَىٰ رَبُّكَ مُوسَىٰٓ أَنِ ٱئۡتِ ٱلۡقَوۡمَ ٱلظَّٰلِمِينَ 10
И спомени Веровесниче када се Свевишњи Бог обратио посланику Мојсију, мир нек је над њим, наредивши му да оде код неправедних људи који су поробили племе Израиља и који не верују у Бога.
قَوۡمَ فِرۡعَوۡنَۚ أَلَا يَتَّقُونَ 11
Дакле, наредио му је да оде код фараоновог народа и да га на благ и учтив начин подсети на неопходност богобојазности, а то је чињење добра, а сустезање од зла.
قَالَ رَبِّ إِنِّيٓ أَخَافُ أَن يُكَذِّبُونِ 12
Мојсије, мир нек је над њим, рече: “Господару мој, заиста се бојим да ће ме фараон и народ његов лажовом прогласити, и да ће одбити оно што ћу им од Тебе донети!”
وَيَضِيقُ صَدۡرِي وَلَا يَنطَلِقُ لِسَانِي فَأَرۡسِلۡ إِلَىٰ هَٰرُونَ 13
“И бојим се да ће ме, ако порекну моје посланство, обузети туга и брига”, рече Мојсије, мир нек је над њим. “Боже, зато пошаљи анђела Гаврила Арону, мом брату, с посланицом, да би ми он помогао у достављању вере.”
وَلَهُمۡ عَلَيَّ ذَنۢبٞ فَأَخَافُ أَن يَقۡتُلُونِ 14
И Мојсије рече: “А према њима сам се огрешио: убио сам једног њиховог човека, Копта, па ме страх да ће ме они убити због тога.”
قَالَ كَلَّاۖ فَٱذۡهَبَا بَِٔايَٰتِنَآۖ إِنَّا مَعَكُم مُّسۡتَمِعُونَ 15
Бог Узвишени, рече Мојсију, мир нек је над њим: “Никако! То се неће догодити, они неће моћи да те убију.” Ти и твој брат Арон идите фараону с Нашим доказима, помоћу којих ћете доказати да истину говорите. Ми ћемо бити са вама двојицом, са Својим знањем, подршком, помоћи и чувањем. Ми чујемо шта ви њима говорите и шта они вама говоре. Нама ништа не промиче.”
فَأۡتِيَا فِرۡعَوۡنَ فَقُولَآ إِنَّا رَسُولُ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ 16
Дакле, Мојсију и Арону је наређено да оду код фараона и да га известе да су њих двојица посланици Створитеља свега што постоји.
أَنۡ أَرۡسِلۡ مَعَنَا بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ 17
И да затраже од фараона да ослободи синове Израиљеве, и да допусти да пођу с њима двојицом.
قَالَ أَلَمۡ نُرَبِّكَ فِينَا وَلِيدٗا وَلَبِثۡتَ فِينَا مِنۡ عُمُرِكَ سِنِينَ 18
Фараон се обратио Мојсију, мир нек је над њим: “Зар си, о Мојсије, заборавио да си као дете био на нашем дворцу и да смо те ми одгајали!? Зар си заборавио да си код нас провео многе године!? На основу чега тврдиш да си посланик?”
وَفَعَلۡتَ فَعۡلَتَكَ ٱلَّتِي فَعَلۡتَ وَأَنتَ مِنَ ٱلۡكَٰفِرِينَ 19
И рече: “И починио си велико недело онда кад си убио Копта помажући свом сународнику! И још си незахвалан на благодатима којима сам те обасуо.”
Божји Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, жарко је желео да људи пођу Правим путем.
Очити доказ да су достојанство и милост од Божјих својстава.
Веома је важно да онај ко позива у Ислам буде великодушан и речит.
Мисија веровесника била је ослободити људе од обожавања других мимо Бога.
Негирајући Мојсијево посланство, фараон се позвао на то да је Мојсије убио Копта. Мојсије је признао своју грешку, из чега следи да то фараону није оправдање за порицање.