اللغة
سورة Мединско
Слављење Свемогућег Бога и величање његових прописа и потчињавање његовим заповестима.
يَٰٓأَيُّهَا ٱلنَّاسُ ٱتَّقُواْ رَبَّكُمۡۚ إِنَّ زَلۡزَلَةَ ٱلسَّاعَةِ شَيۡءٌ عَظِيمٞ 1
О људи, чувајте се Божје казне следећи Његове заповести! Заиста, страхоте које ће наступити приликом Смака света, у виду невиђеног и жестоког потреса Земље, биће неописиво страшне и запрепашћујуће. Само Свезнајући Бог зна тежину тих страхота, за које се треба припремати.
يَوۡمَ تَرَوۡنَهَا تَذۡهَلُ كُلُّ مُرۡضِعَةٍ عَمَّآ أَرۡضَعَتۡ وَتَضَعُ كُلُّ ذَاتِ حَمۡلٍ حَمۡلَهَا وَتَرَى ٱلنَّاسَ سُكَٰرَىٰ وَمَا هُم بِسُكَٰرَىٰ وَلَٰكِنَّ عَذَابَ ٱللَّهِ شَدِيدٞ 2
Кад људи доживе страхоте Дана судњег, мајка која ће да доји своје дете заборавиће га из страха, свака ће трудница свој плод да побаци јер ће га материца избацити, људи ће као пијани да изгледају али неће бити пијани него ће их страх од призора на Судњем дану сасвим избезумити.
Након што је споменуо страхоте Дана судњег, Свевишњи је Бог побио сумње оних који негирају проживљење, па је рекао:
وَمِنَ ٱلنَّاسِ مَن يُجَٰدِلُ فِي ٱللَّهِ بِغَيۡرِ عِلۡمٖ وَيَتَّبِعُ كُلَّ شَيۡطَٰنٖ مَّرِيدٖ 3
Неки људи негирају Божју моћ, па говоре да Бог неће оживити мртве, а не располажу баш никаквим знањем о Божјој моћи већ се поводе за сваким ђаволем пркосним, међу духовима и људима.
كُتِبَ عَلَيۡهِ أَنَّهُۥ مَن تَوَلَّاهُ فَأَنَّهُۥ يُضِلُّهُۥ وَيَهۡدِيهِ إِلَىٰ عَذَابِ ٱلسَّعِيرِ 4
Дакле, поричу могућност оживљења притом следећи ђавола, за којег је Узвишени Бог, већ одредио да ће сваког оног ко га буде следио одвратити од Правог пута и у заблуду одвести и, отуда, у ватру паклену.
يَٰٓأَيُّهَا ٱلنَّاسُ إِن كُنتُمۡ فِي رَيۡبٖ مِّنَ ٱلۡبَعۡثِ فَإِنَّا خَلَقۡنَٰكُم مِّن تُرَابٖ ثُمَّ مِن نُّطۡفَةٖ ثُمَّ مِنۡ عَلَقَةٖ ثُمَّ مِن مُّضۡغَةٖ مُّخَلَّقَةٖ وَغَيۡرِ مُخَلَّقَةٖ لِّنُبَيِّنَ لَكُمۡۚ وَنُقِرُّ فِي ٱلۡأَرۡحَامِ مَا نَشَآءُ إِلَىٰٓ أَجَلٖ مُّسَمّٗى ثُمَّ نُخۡرِجُكُمۡ طِفۡلٗا ثُمَّ لِتَبۡلُغُوٓاْ أَشُدَّكُمۡۖ وَمِنكُم مَّن يُتَوَفَّىٰ وَمِنكُم مَّن يُرَدُّ إِلَىٰٓ أَرۡذَلِ ٱلۡعُمُرِ لِكَيۡلَا يَعۡلَمَ مِنۢ بَعۡدِ عِلۡمٖ شَيۡٔٗاۚ وَتَرَى ٱلۡأَرۡضَ هَامِدَةٗ فَإِذَآ أَنزَلۡنَا عَلَيۡهَا ٱلۡمَآءَ ٱهۡتَزَّتۡ وَرَبَتۡ وَأَنۢبَتَتۡ مِن كُلِّ زَوۡجِۢ بَهِيجٖ 5
Ако сумњате, о људи, у то да Бог може мртве да оживи, онда знајте да је Узвишени Бог вашег праоца Адама створио од земље, а затим је дао да се његово потомство размножава од мушке и женске семене капље, па од заквачка, то јест, згрушане крви, па од месне груде, величине залогајчића, која понекад буде потпуно обликована и дете се роди живо, а понекад буде необликована па се дете роди као недоношче па умре – да Свемогући Бог у етапама стварања човека покаже људима Своју моћ. А у материцама Узвишени Бог задржава семену капљу онолико времена колико Он хоће, затим чини да се људи као дојенчад рађају, и даје да зрелост снаге и ума достигну; неки умиру као деца, а дотле неки пак дубоку старост доживе и забораве све што су знали. И ти видиш земљу како је замрла, без стабала и растиња, а пошто на њу Племенити Бог с неба спусти воду, она затрепери, букне и по њој изникне сваковрсно заносно биље које изазива дивљење и радост оних који посматрају.
Обавеза је припремати се за Судњи дан, и то помоћу чињења добрих дела, а сустезања од свега што не ваља.
Страхоте Дана судњег биће заиста огромне; биће толике да ће дојиља заборавити дојенче, трудница ће свој плод побацити и људи ће од страха изгледати као пијани.
Постепено стварање је Божји начин стварања.
Прво стварање указује на могућност поновног проживљења.
Падање кише и ницање биља садржајан је и опипљив показатељ могућности проживљења на будућем свету.