اللغة
سورة Мединско
Наредба да се постигне праведна власт на Земљи успостављањем Ислама и покорношћу Богу, и упозорење на стање Израиљевих синова.
Ово поглавље је названо "ел-Бекаре - Крава" зато што је у њој наведено казивање о крави Израелћана, а које указује на обавезност журног одазивања примени Аллаховог закона и неоклевање у томе попут јевреја који су тако поступали.
الٓمٓ 1
(الٓمٓ) Елиф Лāм Мим су арапска слова којима су отпочета нека кур'анска поглавља. То су слова арапске абецеде која сама по себи немају значење, али њихово издвојено спомињање у Кур'ану има своју мудрост и свој циљ, јер у Кур'ану ништа није без мудрости. Од најбитнијих мудрости спомињања ових арапских слова је указивање на изазов Арапима да саставе нешто слично овом Кур'ану, јер се Кур'ан састоји од арапских слова који су били познати тадашњим Арапима и којима су они говорили. Због тога, у већини случајева, након отпочињања неког поглавља овим арапским словима спомиње се Кур'ан, као што је случај и у овом поглављу.
ذَٰلِكَ ٱلۡكِتَٰبُ لَا رَيۡبَۛ فِيهِۛ هُدٗى لِّلۡمُتَّقِينَ 2
Тај величанствени Кур'ан - у њега нема сумње ни са којег аспекта; нема сумње у то да га је Аллах објавио, нити има сумње у то да су све његове речи - и у форми и у значењу - Аллахов говор који богобојазне упућује на прави пут.
ٱلَّذِينَ يُؤۡمِنُونَ بِٱلۡغَيۡبِ وَيُقِيمُونَ ٱلصَّلَوٰةَ وَمِمَّا رَزَقۡنَٰهُمۡ يُنفِقُونَ 3
Богобојазни су они који верују у оно што је чулима недокучиво, а то је све оно о чему нас је обавестио Узвишени Аллах у Својој књизи или кроз казивања Његовог Посланика, попут Судњег дана, и они који успостављају намаз (молитву) тако што га обављају онако како га је Аллах прописао, поштујући и испуњавајући његове услове, саставне делове, обавезне и похвалне радње, и они који удељују од онога чиме их је Аллах опскрбио тиме што издвајају прописану милостињу (зекат), која је обавезна, или милостињу (садаку), која је добровољна. Они све то раде надајући се Аллаховој награди. Они верују у Објаву коју је Аллах спустио Свом Веровеснику, и Објаве које је спустио осталим веровесницима, нека је на њих Аллахов мир и спас, не правећи разлику између тих Објава по питању веровања. Они чврсто верују у Будући свет, онај свет, и у награду или казну које тамо следе.
وَٱلَّذِينَ يُؤۡمِنُونَ بِمَآ أُنزِلَ إِلَيۡكَ وَمَآ أُنزِلَ مِن قَبۡلِكَ وَبِٱلۡأٓخِرَةِ هُمۡ يُوقِنُونَ 4
Богобојазни су они који верују у оно што је чулима недокучиво, а то је све оно о чему нас је обавестио Узвишени Аллах у Својој књизи или кроз казивања Његовог Посланика, попут Судњег дана, и они који успостављају намаз (молитву) тако што га обављају онако како га је Аллах прописао, поштујући и испуњавајући његове услове, саставне делове, обавезне и похвалне радње, и они који удељују од онога чиме их је Аллах опскрбио тиме што издвајају прописану милостињу (зекат), која је обавезна, или милостињу (садаку), која је добровољна. Они све то раде надајући се Аллаховој награди. Они верују у Објаву коју је Аллах спустио Свом Веровеснику, и Објаве које је спустио осталим веровесницима, нека је на њих Аллахов мир и спас, не правећи разлику између тих Објава по питању веровања. Они чврсто верују у Будући свет, онај свет, и у награду или казну које тамо следе.
أُوْلَٰٓئِكَ عَلَىٰ هُدٗى مِّن رَّبِّهِمۡۖ وَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡمُفۡلِحُونَ 5
Ови људи који поседују наведене особине иду чврсто правим путем, и они су истински победници на овом и на Будућем свету, јер су постигли оно чему се надају и спасили су се од онога чега се боје.
Апсолутна сигурност у негацији сваке сумње доказ је да је Кур'ан од Аллаха, јер створење не може тврдити такво нешто за свој говор.
Само се богобојазни који поштују Кур'ан могу истински окористити упутама које он садржи.
У највеће степене веровања спада веровање у оно што је скривено и невидљиво, нама недокучиво, јер то веровање у себи садржи веровање у истинитост Аллаховог обавештења о стварима које само Он зна, и у истинитост говора Његовог Посланика који нас обавештава о Њему Узвишеном.
Узвишени Аллах веома често спомиње прописану молитву (намаз) и обавезну милостињу (зекат) заједно, јер намаз представља искреност према Ономе Ко се обожава, а зекат представља доброчинство према Његовим створењима, и то двоје је истински узрок среће и успеха.
Веровање у Аллаха и чињење добрих дела узрокују упуту и учвршћивање на правом путу на овом свету, и победу и коначни успех на Будућем свету.